Zašto Srbi nisu spasli ruskog cara

Pronađeno novo svedočanstvo o okolnostima streljanja  cara Nikole II Romanova

Srpska dobrovoljačka divizija ruskog cara Nikolaja II Romanova koja se uoči ubistva ruskog monarha i njegove porodice, jula 1918. godine, obrela u mestu atentata, Jekaterinburgu u Rusiji, imala je izuzetnu priliku da spasi kraljevsku porodicu, ali je akcija sprečena u poslednji čas. Ovaj, zvaničnoj istoriji nepoznati detalj o okolnostima ubistva ruske kraljevske porodice, koji je mogao da prekroji tok svetske istorije, Ranko Jakovljević iz Kladova, pisac monografije ’’Rusi u Srbiji’’ pronašao je u zaostavštini  Kladovljanina Jovana Jovanovića, pripadnika srpskih dobrovoljačkih formacija u I svetskom ratu.

Car Nikolaj II Romanov

Da je reč o svedočanstvu koje se namerno i uspešno čuvalo daleko od očiju javnosti govori i podatak da su  komunisti  šezdesetih godina prošlog veka zabranili objavljivanje memoara Jovana Jovanovića, a sve knjige ’’Prelamanje  istorije u XX veku’’ oduzete su i uništene. Spretnošću Jovanovićevog unuka Danka, jedan primerak sećanja aktera ovih dešavanja je sačuvan.

Poslednji ruski car Nikola II Romanov, upamćen kao veliki prijatelj srpskog naroda i monarhije i žrtva komunističkog terora, odobrio je 19. 10. 1915. godine formiranje dobrovoljačkog odreda od Srba koji su se zatekli u Rusiji. Srpska divizija brojala je 13.000 ljudi. Nakon stravičnog sukoba sa Bugarima i teških gubitaka u Dobrudži, ova formacija doživljavala je sudbinu ’’ukletog Holanđanina’’, da bi se, sticajem okolnosti, nakon što su komunisti preuzeli vlast, u jednom trenutku, sredinom jula 1918, našla u Jekaterinburgu, gde je poslednji ruski car Nikola II Romanov streljan u noći između 16. i 17. jula 1918. godine. Mada je duže vremena bio  zarobljenik boljševika, odluka o njegovoj likvidaciji doneta je iznenada sredinom jula 1918. Ranko Jakovljević, pisac monografije ’’Rusi u Srbiji’’ pronašao je u zaostavštini Kladovljanina Jovana Jovanovića, pripadnika srpskih dobrovoljačkih formacija u I svetskom ratu, svedočanstvo o okolnostima ubistva ruskog suverena i njegove porodice.

Ranko Jakovljević

– U pronađenim beleškama Jovana Jovanovića piše: ’’Tu se stiglo i stalo radi snabdevanja hranom baš onoga dana kada su vršene pripreme da se ubije car Nikola i njegova porodica. Vest o ovoj pogibiji stvorila je kod naših vojnika jednu jaku psihičku struju – naklonost za intervenciju i spasavanje cara. Nekoliko hiljada dobro naoružanih vojnika zaista je moglo mnogo na brzinu da učini u sredini nepripremljenih revolucionara za jednu takvu eventualnost. Ali, u slučaju uspeha da se spasi car, gde bi se onda otišlo van ruske teritorije, na kojoj je već bila vaspostavljena vlast, ne mnogo čvrsta, ali ipak dovoljna da u ovom slučaju ipak otme cara iz ruku naše vojske’’, razmišljao je Jovan. Kladovski akter dešavanja, Jovan Jovanović ovako komentariše sledujuća dešavanja: ’’Nas nekoliko desetina, koji smo razboritošću štrčali od tih usijanih glava, jedva smo uspeli da preostale vojnike odvratimo od takve smrtonosne akcije i nastavimo put ka svome cilju, a revolucionare da ostavimo na njihovom poslu, u koji niko sa strane nema pravo da se meša“ – izdvaja Ranko Jakovljević delove Jovanovićevih memoara koji nedvosmisleno potvrđuju da su Srbi imali nameru i realnu i izuzetnu priliku da spasu ruskog cara i njegovu porodicu, ali i da je akcija, ipak, sprečena u poslednji čas.

– Da li u znak kajanja zbog nerealizovanja propuštene šanse, tek Jovan Jovanović se, kako pričaju meštani Kladova, godinama  bezuspešno borio da jedna kladovska ulica ponese ime ruskog vladara. Ako je za utehu i podsećanje, grad Kladovo svoje ime duguje ruskoj reči za stasavanje, sklad, poredak. Jesu li Kladovljani mogli izmeniti tok istorije spašavanjem Nikole II Romanova, nikada se sa sigurnošću neće znati – zaključuje Ranko Jakovljević.

Zanimljivo je, dodaje još Jakovljević, da su  ovdašnji komunisti  šezdesetih godina prošlog veka, odlukom tužilaštva u Zaječaru, sa namerom da ih sakriju od očiju javnosti, zabranili objavljivanje memoara Jovana Jovanovića sa sećanjima na slučaj ubistva ruskog cara. O tome formalno autora nikada nisu izvestili, a sve knjige ’’Prelamanje  istorije u XX veku’’ oduzete su 1965. godine i uništene. Spretnošću Jovanovićevog unuka Danka, jedan primerak sećanja aktera ovih dešavanja je sačuvan, ostajući kao spomenik na smutna vremena borbe za redefinisanje pozicija moći na mapi Evrope.

Smotra srpskih trupa u Rusiji

U organizacione aktivnosti osnivanja srpske dobrovoljačke divizije u Rusiji 1915. godine bio je uključen i potonji general, rođeni Kladovljanin, Vojin Maksimović, koji je zabeležio da je 23. maja 1916, ruski monarh lično izvršio smotru srpskih trupa u Odesi: ’’Praćen neprekidnim uraganskim pokličima ’živeo’, car je ponavljao ’Očenj harašo’.

Smilja Jurasović za Srbinside