U običnim građanskim porodicama, leti se ručavalo u mutvaku (kuhinji) no ne na stolu nego na sofri. Povrh sofre nameštala se velika bakarna sinija (to je bio kao neki veliki okrugao poslužavnik), a na siniju ređali bi se tanjiri i pribor za jelo, viljuške i kašike. Unaokolo sofre poređalo bi se više jastuka, na kojima se sedelo za vreme obeda. Stolnjaka nije bilo, a ni servieta.

Porodični život u turskom Beogradu, u vreme prve vlade Kneza Miloša, bio je potpuno patrijarhalan, obojen turskim koloritom.

Sve spoljne poslove obavljali su ljudi, žene su se bavile samo kućom i domaćinstvom. Domaćinski poslovi u to vreme bili su veoma komplikovani i tegobni. Jedna domaćica bila je po ceo dan, od ranog jutra pa do noći, zaposlena.

Upornost se uvek isplati. Može čoveku da donese razne stvari, uspeh, moć, novac, slavu. Višislavi i Milomiru Mijailoviću iz Zemuna donela je mnogo više od toga. Sina Srećka, za koga su se borili više od 18 godina. Tačnije 18 godina i 248 dana, kako je precizno izračunao Milomir.