Na prvi pogled priča vozača Steve Mlinara se ni po čemu ne izdvaja. Sedmog februara 1995. je došao u JKP GSP „Beograd“ u SP Karaburma. Nekada je radio noću na liniji 511, pa na linijama 31 i 23, a od septembra 2006. na prvom polasku linije 16. Međutim, ono što upada u oči kada se malo bolje pogleda njegova biografija je jedan neverovatan podatak. On već 27 godina radi bez dana kašnjenja, bolovanja i isključenja!
Na samom početku razgovora Stevo skromno priznaje da je manjih kvarova bilo:
„Dese se na primer manji problemi sa vratima. Tada na poslednjoj stanici ugasiš vozilo na dva minuta da se memorija smiri, otvoriš i zatvoriš ventile i sve se vrati u normalu. Ako je veći problem u pitanju, napišeš nalog i majstori otklone kvar, a ujutru budem u garaži sat i petnaest minuta ranije, da bih u slučaju da je veći kvar na mom autobusu, na vreme preuzeo drugo vozilo.“
Ipak za karijeru bez isključenja ne pripisuje samo sebi zasluge.
Stevo Mlinar
„Za to što nikad nisam imao veći kvar, svi su zaslužni, od rukovodstva pa do dobrih majstora mehaničara kojima je najteže, verujte mi. Ja sam ih posmatrao, problemi sa diskovima, kočnicama, motorom, velike su to muke”, priča Mlinar.
Skromno dodaje da mu pohvale prijaju i da ih je uvek bilo. “Često mi putnici kažu: „Majstore, vi uvek idete na vreme.“ I to je tako, uvek sam bio tačan, nikada nisam krenuo ranije, ni minut.“
Za uspeh u poslu najbitnije je kako kaže da čovek voli ono što radi.
– Nema ništa gore nego kad čovek mrzi svoj posao, a ja sam najsrećniji kad sam za volanom. Toliku imam volju za vožnjom. I kada dobiješ drugi autobus, moraš da se odnosiš prema njemu kao prema svom,a ne da ga što pre isključiš i teraš za garažu, ne volim neradnike, verujte – priča nam ovaj vozač za primer.
Napominje da su u odnosu na vreme kad je počinjao da vozi, sada autobusi bolji, udobniji, laganiji, ali da ipak zahtevaju da vodiš računa o njima: „Volim da mi je autobus čist, ja spremim krpu, šampon i džoger, ujutru ga operem i prebrišem. Sve mora da bude pedantno i lepo, niko se u mom autobusu nije isprljao i ja se njime ponosim.“
Iako je toliko predan poslu, kaže da porodica nikada nije trpela. „Žena mi ujutru skuva kafu, isprati me, a kada se završi smena, ima vremena i za šetnju i za druženje, samo da sam kod kuće do 22 časa. Mada kada Ligu šampiona igra Crvena Zvezda koju svi mi iz Knina mnogo volimo, desi se i da legnem malo kasnije. Kad ustanem, popijem dobru kafu i spreman sam.“
Stevo Mlinar ove godine puni 50 godina radnog staža sa beneficijom i u penziju će, mada mu to teško pada, sledeće godine.
Tekst i foto: GSP Beograd, preuzeto sa blic.rs, 14. 06. 2021
autobus, autobuska linija 16, beograd, GSP, Stevo Mlinar, vozač