Žrnov pao zbog mauzoleja na Avali

Ispod zidina Žrnova na Avali, srednjovekovne srpske tvđave podignute na temeljima nekadašnje rimske utvrde, godine 1915. poginuo je petnaestogodišnji dečak. Sahranili su ga Nemci i na drvenom krstu napisali: „Ein unbekannter serbischer Soldat.“ Posle oslobođenja meštani obližnjeg sela podigli su spomenik od kamena na kom su urezane reči: „Ovde počiva nepozanti srpski vojnik”. A onda je 1934. kralj Aleksandrar I Karađorđević odlučio da se Žrnov minira i na njegovom mestu podigne Spomenik Neznanom junaku. 

Zаšto su kralju smetаli ostaci grada koji Evlija Čelebija pominje kao jedno od šest najznačajnijih utvrđenja u Srbiji, a arheolozi tvrde da su se ljudi na ovom lokalitetu bavili rudarstvom još pre 4.000 godina, nikada nije razjašnjeno. Takođe nikada nije utvrđen identitet poginulog dečaka uprkos obdukciji koja je komisijski obavljena nakon ekshumacije izvršene 23. novembra 1921. Tadašnji novinari reporteri zabeležili su da je „bezimeni srpski vojnik bio sitan čovek, skoro nežan, mlad tek ubačen u stroj”.

zrnov7-veb

Izgled vrha Avale nakon izgradnje mauzoleja

 

Prema svodečenju Svetozara Vićentijevića, tadašnjeg predsednika opštine Beli Potok i prekaljenog ratnika čija je prsa krasilo čak 12 odlikovanja, pouzdano se zna da je dečak pripadao Sedmom puku Drugog bataljona Dunavske divizije. No, za razliku od starijih vojnika koji su imali oko vrata amajliju sa ubeleženim vojničkim oznakama i pukovskim obeležjem, mlađi vojnici su najčešće umirali bezimeni. Kada je rukodilac takozvane Tehničke policije koja je obavljala uviđaj, izvesni Andonović, otvorio grob pod lobanjom nije pronašao amajliju, već samo rasutu ratnikovu municiju.

Očevici svedoče da je ceo levi deo grudnog koša nesrećnog dečaka raznesen granatom, što je jedan Belopotočanin prokomentarisao rečima: „Ovom ratniku neprijatelj nije mogao srce da sahrani! Ono je ostalo razneto negde na Avali…”

tvrdjavanacrtezu

Tvrđava Žrnov na crtežu Feliksa Kanica

 

Nakon pretraživanja svakog dela umrlog vojnika Komisija nije mogla da utvrdi njegov identitet. Tek kada su na dnu grobnice pronađene cokule, one teške koje su pretvarale noge u žive rane, a ponekad, baš kao i u ovom slučaju, vezivane telegrafskom žicom, otklonjena i poslednja sumnja da se radi o srpskom vojniku. Uz cokule, upleten u kostur, pronađen je novčanik sa tri stara srpska dvodinarca sa likom kralja Petra, jedan groš i parče hartije, po kasnijim predanjima deo navodnog pisma upućenog najdražima.

Stvari pronađene u grobu kasnije su preseljene u Vojni muzej, a kosti počivaju ispod jednog od najpoznatijih beogradskih spomenika – Mauzoleja Neznanog junaka. Na monumentu spomenika koji je je trebаo dа bude memorijаl žrtvаmа Prvog svetskog rаtа i poginulim u Bаlkаnskim rаtovimа, prvobitno je pisalo: „Aleksandar, kralj Jugoslavije, neznanom junaku“, ali ovakav natpis nije bio po volji komunistima koji su ga posle dolaska na vlast sastrugali, pretvorivši spomenik u kao elitno državno ceremonijalno mesto.

zrnov5-veb

Odluka kralja o miniranju Žrnova i gradnji Mauzoleja

 

Pojedini istorijski izvori Aleksandrovu odluku da sruši Žrnov pravdaju činjenicom da kralj nije znao da su grad podigli Srbi, već je mislio da su to učinili Turci. Oni ozbiljniji, poput Radovana Damjanovića, enigmi Žrnov pristupaju znatno opreznije. Istražujući pozadinu rušenja tvrđave Damjanović ističe da se između dva rata Evropom širila moda podizanja spomenika neznanim junacima kojoj je podlegao i kralj Aleksandar prihvatajući Meštrovićev nacrt o mauzoleju na vrhu Avale. Za odluku da se podigne mauzolej na Avali, smatra Damjanović, kriva je Aleksandrova manijakalna opsesija jugoslovenstvom.

Naime, iako Meštrovićeva ideja zapravo predstavlja malo izmenjenu kopiju grobnice Persijskog cara Kira, kamene skulpture žena (karijatide) u narodnim nošnjama iz svih banovina kraljevine na idealan način su simbolizovale “jugoslovenstvo” u koje je ugrađeno vise od 4.000 kubika obrađenog kamena železnicom dopremanog iz Primorske banovine. Podizanje takve građevine na mestu starog srpskog grada, na planini koju su srpske vlasti još 1859. proglаsile zаštićenim prostorom, po Radovanu Damjanoviću predstavlja skandal bez presedana.

zrnov6-veb

Dolazak kralja Aleksandra Karađorđevića na Avalu uoči miniranja ostataka tvrđave

 

Miniranje je počelo 18. aprila 1934. i trajalo je tri dana. Pre treće serije miniranja areheolozi su pronašli ostatke iz rimskog doba, cisternu sa hladnom pijaćom vodom i peć za pečenje hleba. Uprkos tome uništavanje Žrnova je nastavljeno. Sravnjivanju sa zemljom stare srpske tvrđave kralj je lično prisustvovao, čak se i fotografisao kraj ruševina, a o bizarnosti čitave situacije svedoči podatak da je jedno dugme zа аktivirаnje minа pritisnuo tаdа desetogodišnji Aleksаndаr, sin knezа Pаvlа.

Dva meseca kasnije, na Vidovdan 1934, na mestu groba nepoznatog srpskog vojnika iz I svetskog rata, kralj je položio kamen temeljac Spomenika neznanom junaku.

zrnov10-veb

Grob neznanom junaku koji su posle I svetskog rata podigli meštani Belog Potoka

 

Stari spomenik nepoznatog dečaka prenet je u portu crkve u Belom potoku, a novi, od tamnog jablaničkog granita, visok 14,5 metara, delo Ivana Meštrovića, člana iste masonske lože kao i tadašnji jugoslovenski monarh, osvećen je opet na Vidovdan 1938. Za svoj rad Meštrović je dobio enormni honorar čiji je iznos do danas ostao nepoznat, a kralj otvaranje mauzoleja nije dočekao. Ubrzo nakon rušenja Žrnova ubijen je u Marselju 9. oktobra 1934.

Brisanjem sa lica zemlje ostataka tvrđave Žrnov naneta je velika šteta kulturno-istorijskom nasleđu Srbije i Balkana. Da se to nije desilo ko zna šta bi sve do sada arheolozi okrili iz vremena od pre četiri-pet hiljada godina kada je beogradska regija bila važno trgovačko središte, Dunavom povezana s Crnim morem i Sredozemljem. Upravo zato protiv miniranja Žrnova bio je najveći deo beogradske čaršije, ali malo ko se usudio da kralju javno uputi zamerke.

Tako je, na primer, аrhitektа Đurđe Bošković čim je Žrnov minirаn urаdio skicu nekadašnje tvrđave, ali je ovaj svoj rad objavio tek 1942. godine. Najglasniji protivnik ideje da neznani junak počiva na Avali bio je Branislav Nušič tvrdeći da se tako daleko od Beograđana „sklanjaju samo dobrostojeći ljudi koji imaju automobile i tamo odvode ljubavnice“.

Ali masonska megalomanija je bila neumoljiva i kosti nepoznatog dečaka čije je srce raznela nemačka granata ostale su na vrhu Avale, jednom od mesta na kom će, kako veruju srpski ufolozi, uslediti invazija vanzemaljaca na Zemlju.

zrnov9-veb

Prvobitni izgled Mauzoleja Neznanom junaku

 

 

 

 

 

 

 

Branislav Krivokapić za Srbinside

Jedan komentar za Žrnov pao zbog mauzoleja na Avali

  • Avala – “prepreka” koju morate savladati  kaže:

    […] Posle Rimljana, sa rudarenjem na Avali nastavili su Sloveni. Oni su ovu oblast nazvali Žrnov, što znači žrvanj, najverovatnije za mlevenje rude. To ime nosila je i tvrđava koju su Srbi u srednjem veku podigli na mestu gde se nalazila rimska utvrda. Sadašnjem imenu planine kumovali su Turci, koji su sredinom 15. veka zauzeli tvrđavu, i pretvorili je u jako uporište sa dva bedema i pet kula visokih 25 metara, iz koga su ugrožavali ugarski Beograd (od turske reči Havala – smetnja, prepreka). Međutim, do 18. veka tvrđava je izgubila na značaju i opustela. Polako je propadala do 1934. godine, kada je za par dana potpuno razorena po nalogu kralja Aleksandra Karađorđevića, da bi se na tom mestu podigao spomenik Neznanom junaku. […]

Postavite komentar