„Sutra ujutru polazim u logor… Javljam se dobrovoljno da pođem sa prvom grupom“, napisala je sedmog decembra 1941. godine Hilda Dajč, dvadesetjednogodišnja studentkinja arhitekture iz Beograda. Već sutradan našla se na Starom sajmištu sa još stotine žena, starih, bolesnih, iznemoglih…

Gledam maturski rad jedne gimnazijalke i ne mogu da verujem; osim uvoda i predgovora ne razumem ništa, iako je ona naglasila da zbog složenosti teme pokušava da što jednostavnije i prijemčivije obradi materiju. Listam sadržaj: Licitacija, Bajesova teorema, Impas, Ekspas, Impasi sa razdvojenim honerima… Razumete li nešto? Nagađate o čemu je reč?...

U doba kada je Beograd bio više varoš nego grad, sa tek nešto više od 30.000 stanovnika i jednom jedinom školom sa tri razreda i tri učitelja, u knjižari Gligorija Vozarovića osnovana je Narodna biblioteka (1832. godine).U to vreme Srbija je tek hatišerifom dobila autonomiju u okviru turskog carstva (nezavisnost stekla mnogo godina kasnije, 1878. na Berlinskom kongresu), prve „Novine serbske“ počinju da se štampaju u Srbiji 1835. godine, prvu poštu dobija osam godina posle biblioteke, Narodno pozorište osnovano je 1869. godine..