Pakao živih nije nešto što će tek nastati; ako već postoji, onda je to nešto što je tu, pakao u kojem svakodnevno živimo, koji stvaramo živeći zajedno. Postoje dva načina da se ne pati. Prvi mnogima uspeva: prihvatiti pakao i postati deo njega do te mere da ga više ne primećuješ. Drugi je rizičan i zahteva neprekidnu pažnju i učenje: usred pakla tražiti i prepoznavati ono što nije pakao, i činiti da traje, dati mu prostora.

Odlomak iz romana „Nevidljivi gradovi“, Itala Kalvina

Srbija je, kao pretežno planinska zemlja, veoma bogata izvorima vode – od one čiste i pitke, preko mineralne i lekovite, vruće, „kisele“ do čak i one, nažalost, zagađene.

Osim po hemijskom sastavu vode, izvori se razlikuju i po izdašnosti, mogu biti stalni, periodični ili sezonski, a mogu biti i povremeni, odnosno mogu „puštati“ vodu tek ponekad, naizgled bez ikakvog pravila. Ovi takozvani intermitentni izvori, predstavljaju izrazitu hidrološku retkost i svojevrstan prirodni fenomen. Takvih izvora u celom svetu ima svega pedesetak. U Sjedinjenim Američkim Državama i Ruskoj Federaciji, na primer, postoji samo po jedan ovakav izvor, dok u našoj zemlji, zamislite, postoje čak tri!

Ciglana, u koju je odmah po dolasku raspoređen Nebojša Poljak (63), bila je centralni objekat logora Jasenovac III, mesto gde je rad bio najteži i gde se nalazila peć za spaljivanje ljudi. Ali, Nebojšu nisu morile mračne misli; terao ih je od sebe kao dosadne mušice. Kada bi odradio što mu je traženo, izležavao se na suncu i ćaskao sa drugim logorašima da ubije vreme. Bio je prisutan i kada je ustaša Ante Vrban, koga je na filmu oživeo glumac Igor Đorđević, pucao u staricu, zbog broša koji je sakrila u marami. Dva, tri puta se, kaže, vraćala da padne kako treba.