U avgustu 1941. godine Višegrad je bio jedno od poslednjih mesta na kugli zemaljskoj u kojima je bilo uputno biti Srbin. Pošto je cela Bosna i Hercegovina pripojena takozvanoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, to se i Višegrad našao u okviru Velike župe Vrhbosne. Usledio je masovni teror ustaša. Ono malo srpskog stanovništva koje je izbeglo našlo se u gradovima na granici, u pokušaju da se domognu Srbije i kakve – takve sigurnosti. Višegrad je tih dana nalikovao na mravinjak. Izbeglice iz cele Istočne Bosne našle su se u gradu i okolini. I svi su gledali preko Drine, pokušavajući na bilo koji način da se prebace. U tom mnoštvu nesrećnika našao se i mašinovođa Vojin Nikitović...

Povodom Dana sećanja na žrtve holokausta

Pogurena figura, iscrpljena, u krpama koje vise na toj motki od tela, spušta se u hladan, prazan krevet, sklupča se i pruži ruke kao da uzima dete u zagrljaj. Tako joj nedostaje to malo klupče, nejako, nezaštićeno! Tako joj nedostaje, a opet srećna je što nije tu. Prijanja svoju dvogodišnju ćerku još više uz sebe, miriše joj kosu i tiho, više u sebi, izgovara molitve…

“Živećeš ti, preživećeš sve, znam da ćeš živeti…“

U Italiji i svetu, ovih dana, obeležava se 100 godina od rođenja velikog umetnika, jednog od najvećih i najuticajnijih filmskih reditelja 20. veka, Federika Felinija.

Imala sam sreću da ga upoznam… ma šta.. da ručam s njim i to baš u studijima Cinecitta.