Učiteljica iz Srbije – francuski “Vitez”

Dragani (Filčić) Vojinović, poreklom iz Prahova, kod Negotina, uručeno je prošle godine jedno od najprestižnijih francuskih priznanja “Vitez u Legiji za Nacionalnu zaslugu Francuske “. Ova četrdesetdvogodišnja Krajinka već devet godina sa velikim uspehom obavlja funkciju potpredsednika opštine Morto u Francuskoj gde kreira socijalnu politiku i vodi sektor obrazovanja.    

Da jezik i srpsko poreklo nikada nisu bili prepreka za uspeh i veliko uvažavanje inventivnih ljudi u Francuskoj, na najbolji način potvrđuje Dragana Vojinović koja je pre 17 godine, bez znanja ijedne francuske reči i bilo kakvih poslovnih kontakata, sa suprugom Goranom došla da živi u gradić Morto. U potrazi za poslom, kao diplomirani učitelj, pažnju gradskih vlasti u Mortou, gradiću na granici sa Švajcarskom, na sebe je skrenula projektom za produženi boravak dece u osnovnoj školi koji je formirala po ugledu na srpski, budući da u Francuskoj takve institucije nisu postojale.

Dragana Vojinović sa ordenom „Viteza u Legiji za Nacionalnu zaslugu Francuske “, orden joj uručio Fransoa Volenbois

– Trebalo mi je godinu dana da čitav projekat uskladim sa zakonskim propisima, budući da oni takve institucije nisu poznavali. Produženi boravak koji smo po takvom modelu formirali pri jednoj osnovnoj školi u Mortou, za boravak tridesetoro dece bio je pun pogodak, tražilo se mesto više za mališane, a uskoro je i po okolnim mestima počelo formiranje takvih institucija – sa ponosom priča Dragana Vojinović.

I u momentu kada je ona svu svoju energiju i ljubav prema deci usmerila na unapređivanje svog projekta, stiglo je i prvo priznanje grada u kojem živi.

– Uoči lokalnih izbora, predsednik opštine gospodin Žan Binetrui ponudio mi je da budem na njegovoj odborničkoj listi. Bila sam potpuno zatečena i u startu sam odbila, za francuske prilike, vrlo uvaženu ponudu, pravdajući se stranim poreklom i ne baš povoljnom slikom o Srbiji koja je u to vreme bila preovlađujuća. Međutim, oni su bili uporni i ja sam se po okončanju tih izbora našla u odborničkoj klupi. Za razliku od Srbije, u Francuskoj je velika čast baviti se politikom, jer to mogu samo odabrani – objašnjava Dragana.

Dalje se sve dešavalo kao na filmu, a Dragana je dobila funkciju prvog potpredsednika opštine Morto i to za sektore socijalne politike i obrazovanja. Ona danas, sa svojim saradnicima, kao potpredsednica gradića Morto, na francusko-švajcarskoj granici, realizuje vredne projekte u socijalnim ustanovama i školama.

Ceremonija uručenja ordena

Srdačna i neposredna, u projekte koje realizuje unela je i toplinu i bliskost, toliko potrebnu običnom čoveku u surovim uslovima brzog tempa života visokorazvijenih zajednica.
Posebno je ponosna na svoje projekte intrergeneracijskih susreta, sociolingvističkih kurseva za strankinje, “Komšijsku feštu”, animiranje starih i usamljenih osoba, spektaklu priređenom u okviru borbe protiv nasilja. I kao kruna 17 godišnjeg, više nego uspešnog angažovanja, došlo je I veliko priznanje. I sada nakon cerominije uručenja ordena I prvih utisaka Dragana Vojinović, priznaje da je bila zatečena kada je saznala da će postati dobitnik “Viteza”.

– Moram priznati, kada mi je ministar unutrašnjih poslova i integracija poslao pismo sa obavštenjem da me je predsednik Republike Nikola Sarkozi imenovao u Legiju NZ, bilo mi je neprijatno. Nisam mogla odmah da se obradujem. Sve ono što sam radila do sada, radila sam iz ljubavi prema poslu, prema ljudima. Za mene je najveće priznanje kada projekti na kojima radim uspevaju, kada su ljudi za koje to radim srećni i kada mi kažu:”Obećajte nam da ćete ponovo doći…” Naravno, nakon nekoliko nedelja i nakon puno, puno pisama podrške i čestitki , od senatora, poslanika, predsednika regiona, departmana, predsednika opština, prijatelja, mojih najbližih, uspela sam i da se obradujem. I radujem. Međutim, to me obavezuje na još veće angažovanje. Jedan prijatelj mi je skoro rekao da takvu medalju nije lako nositi. Potrudiću se da je nosim dostojanstveno i da moja Srbija bude ponosna na mene – poruka je žene koja će ući u srpsku i francusku istoriju kao jedna od retkih pripadnica nežnijeg pola nagrađenih ovako visokim priznanjem za nacionalnu zaslugu.

Dragana sa članovima najuže porodice: suprug Goran, sin Nikola, ćerka Nataša, brat i zaova sa porodicama

Kod dodele prestižne nagrade, dobitnik bira između dve mogućnosti, da mu je uruči neki ministar ili predsednik države u nekom od minstarstava u Parizu, ili osoba koja ima najmanje jednak ili viši rang Legije Časti u mestu izbora dobitnika nagrade. Dragana je izabrala drugu soluciju.

– Orden mi je uručio čovek koji je pokrenuo postupak za njegovu dodelu, su-prefet našeg departmana Franche-Comté, gospodin Fransoa Valembois. To je čovek koji predstavlja državu i ministarstvo unutrašnjih poslova u departmanu. Da sam se opredelila za prvu mogućnost i otišla u Pariz, ne bih mogla da pozovem koga hoću, osim uže porodice, a ja sam želela da podelim ove značajne trenutke mog života sa svima onima koji su mi dragi i da se istovremeno zahvalim svima koji su mi pomogli da stignem dovde. Svesna sam da čovek ništa ne može da postigne sam i da sve što radi radi za druge, ali i sa drugima. Visokih zvaničnika je bilo, ali u malom broju jer sam želela relativno intimnu ceremoniju: senator, nekoliko poslanika, predsednik regiona, departmana, predsednici nekoliko susednih opština… Nisam pozvala čak ni ministra unutrašnjih poslova, ali sam zato pozvala našeg Ambasadora Dušana Batakovića. Posebno me raduje to što je moj brat sa supugom bio uz mene kao i moja zaova sa svojim suprugom. Ovde su otkrili Draganu koju ne znaju, jer kako latinska izreka kaže:” Niko nije prorok u sopstvenoj zemlji.” – sa osmehom kaže Dragana.

Dragana Vojinović, sa suprugom Goranom, zaposlenim u industriji satova, živi svoje francusko-srpske snove i prenosi ih na svoju decu. Petnaestogodišnji Nikola, sa uspehom završava osnovnu, i planira da upiše školu za časovničare. Godinu dana starija Nataša je učenica prve godinine srednje škole. Zahvaljujući njihovom razumevanju Dragana uspešno izlazi na kraj sa poslovnim i sa porodičnima obavezama.

Komšijske fešte

Za devet godina političkog rada Dragana Vojinović istakla se u mnogim domenima. Za osobe “trećeg starosnog doba” , organizovala je inter-generacijske susrete, projekte vezane za kulturu, dostavljanje knjiga na kućnu adresu u saradnji sa gradskom bibliotekom, kućne posete starim osobama, čišćenje snega pred kućnim pragom, rekreativna poslepodneva i druge manifestacije. Zahvaljujući Dragani, za porodice i decu organizovan je produženi boravak u svim školama, renovirana su obdaništa, otvoreno je i novo u partnerstvu sa najvećim industrijskim preduzećem u gradu. U radu sa adolescentima i omladinom Dragana organizuje radionice i predavanja o borbi protiv alkohola i droge, a za strance , u saradnji sa radničkim univerzitetom, učenje francuskog jezika i kulture i otkrivanje grada i okoline. Posebno je, kako sama kaže, ponosna na projekat”Komšijska fešta”.
– U uslovima života gde se komšije jedva poznaju, dirljivo je gledati sa kakvim oduševljenjem prihvataju svaku mogućnost druženja. Za projekat “Komšijske fešte”, gde je svako domaćinstvo imalo obavezu da ispred svog dvorišta iznese sto sa skromnim posluženjem dobili smo nagradu na nivou cele Francuske. Građani Mortoa sada jedva čekaju održavanje tog događaja – priča Dragana.

Orden Napoleona Bonaparte

Nagrada“ Vitez u Legiji za nacionalnu zaslugu“ je izuzetno visoko priznanje u Francuskoj koje dodeljuje predsednik države, drugo u rangu Legije Časti, kao najvišeg državnog priznanja. Retki su ljudi koji imaju orden za nacionalnu zaslugu. Da bi ga dobio, pojedinac treba da se izuzetno istakne u svom poslu i da se zalaže za druge. Orden je uveo Napoleon Bonaparta, kako bi nagradio svoje vojskovođe koji su se izuzetno istakli u mnogobrojnim ratovima.

Smiljka Jurasović