Otac Spiridon, radin Božiji

Spiridonfeature

Ima već četiri godine kako monah Spiridon služi Bogu za tezgom. Mali štand na platou ispred Osnovne škole „Josif Pančić“, na Banovom brdu, u Beogradu, jedino je prodajno mesto svetogorskih manastirskih proizvoda u Srbiji. Pored kestenovog meda i tahini krema sa čokoladom iz manastira Esvigmen, maslinovog ulja i vina koje prave monasi Dohijara, čaja iz Skita Svete Ane i vatopedskog tamjana, tu ćete naći i prirodne meleme monahinja Svete Jelisavete iz Minska, kao i produkte iz nekoliko naših manastira. A kao da to nije dovoljno, može se desiti da vam prodavac u mantiji, uz kupljenu teglu meda, pokloni primerak Svetog pisma.

Njegovi kupci nisu samo Beograđani, narudžbine stižu iz svih krajeva Srbije, već zato što su troškovi dostave iz prestonice daleko niži od cene putovanja do Atosa.

SpiridonSpiridonii– Pošto većina ljudi jedanput posete Hilandar ili neki od manastira Svete Gore, i pitanje je da li će i kada opet otići, zamisao je bila da im omogućimo da sve što se tamo napravi kupe ovde. Naš cilj nije samo prodaja, nego i da zdrav, ekološki proizvod dođe do čoveka i pomogne mu. Tako, na primer, ekstra devičansko maslinovo ulje, koje se u manastiru Dohijar cedi 800 godina na isti način, pomoću kamenog valjka od sedam tona koji pokreću volovi, ljudi koriste za pripremu raznih melema i prirodnih lekova… Osim toga, imamo i polen od bora iz Mavro Dafnija, kupinovo vino iz manastira Svetog Oca Nikolaja – Donja Gorica, koje se preporučuje za lečenje anemije kod odraslih i dece, vatopedsku ciporu, kao i domaći med, propolis i matični mleč iz 450 košnica, koje držimo u selima Karlovčić i Ogar. Iz Mokrina nabavljamo guščiju mast, a prodajemo i domaću rakiju od duda, šljive… – priča naš sagovornik.

Na pragu smrti

Jeromonah Spiridon Ignac rođen je pre 35 godina, u Novom Sadu, pod svetovnim imenom Stevan. U tom gradu završio je osnovnu i srednju školu, za modnog dizajnera tekstilstva i kožarstva. Kada je imao 15 godina, Stevan se razboleo od akutne leukemije I stepena, zbog čega je proveo godinu dana u Kliničkom centru Vojvodine, i tada se prvi put ozbiljno suočio sa pitanjima smrti, bolesti, patnje i bola.

Spiridoniii– Na mom odeljenju je bilo desetak pacijenata različite životne dobi, a u sobi u kojoj sam bio smešten, nešto prostranijoj od ostalih, nalazio se jedan sto, za kojim smo igrali „Čoveče, ne ljuti se“. Dešavalo se da završimo partiju, svako pođe u svoju sobu, neko kaže „Vidimo se sutra, posle vizite“, a kad sutra pitam gde je, ostali ćute. To je bila normalna svakodnevnica. Pošto sam šest meseci bio u komi, i još četiri i po prikovan za krevet, jer sam strašno smršao, sa otečenim zglobovima, u svoj toj muci, kako nisam znao nijednu molitvu, počeo sam da se molim svojim rečima: Gospode, ako te ima, a kažu da te ima, ja ne znam, ukoliko me ostaviš na zemlji, trudiću se da ti verno služim.

Nakon godinu dana, otpušten sam na kućno lečenje, takoreći da umrem, i prvo što sam tražio roditeljima bilo je da me vode u crkvu. Neko vreme su me pratili na službu, jer sam bio slab, a kada sam dovoljno ojačao, išao sam sam, dok se nisam oporavio i vratio u školu. Zanimljivo je da sam bio đak generacije; doduše, sa godinom zakašnjenja zbog bolesti – kaže otac Spiridon.

Molitva i motika

U to vreme, sticajem okolnosti, upoznao je oca Onufrija, monaha iz Visokih Dečana, čiji je zadatak bio da pravi sveće, koje je potom prodavao širom Srbije, i tako doprinosio manastiru. Taj gojazni kaluđer niskog rasta, koji je nastavio da se bavi istim poslom i kasnije, kada je, kao jerođakon, postao iguman manastira Svetog Petra i Pavla, u selu Kaludra, poveo je našeg sagovornika putem Božijim.

Spiridonv– Iako su gojazni ljudi obično tromi i manje se kreću, kod oca Onufrija je simpatično što je toliko okretan i vredan da tu gojaznost ne pokazuje. Tek, osećao sam da mogu da mu se poverim, i ispričao sam mu sve o svom životu, bolesti, kako sam ozdravio i rekao Bogu da hoću da mu služim… I samo što sam završio priču, on mi je istog momenta upro prst u grudi i kazao: Ti treba da ideš u monahe! Tako je i bilo. Poveo me je u manastir Visoke Dečane, gde su me lepo primili, pa sam odlučio da ostanem. Tamo sam proveo četiri godine, od čega tri i po iskušeništva, a onda sam zamonašen, dobivši ime Spiridon, po svecu.

Svetogorski monasi osveštavaju vinograd

Suština monaštva je molitva i rad, ili, što bih ja rekao, molitva i motika. Mnogi ljudi to ne znaju, ali u manastirima se itekako radi, pošto monasi moraju da izdržavaju svoju svetinju, čak i da druge pomažu. Dakle, vera i dela. Ono što verujem, to pokazujem u delima, a delom potvrđujem svoju veru – govori otac Spiridon.

Pouka oca Isaije

Zasluge za sve što je naučio o radu, trudu i ekonomiji, otac Spiridon pripisuje duhovniku ocu Isaiji, igumanu manastira Ilinje, kod Šapca. On ga je, kako kaže, učio da na prvom mestu bude čovek, pa monah, a onda sve ostalo. A da to nije laka „nauka“, bilo  je jasno već kada nam je otac Spiridon rekao da su tokom njegovog boravka u Ilinju, veliku manastirsku farmu sa 15.000 tovnih pilića, 500 koka nosilja, 700 ovaca i 40 krava, održavali otac Isaija, on sam i još jedan monah, uz sve obaveze koje su imali u crkvi! Dešavalo mu se tada, priznaje bez sujete, i da zaplače od bola i nemoći, iako, po prirodi, nije tome sklon i mada je pred očima stalno imao starca od 70 godina, oca Isaiju, koji je čas bio na traktoru, čas u kombiju, čas u poseti bolesniku, što ga nije sprečavalo da u crkvi stoji i po 15 sati i čita molitve.

Spiridonvii– U manastiru, inače, dan počinje u pola četiri ujutro, pa sam jednom prilikom, kao mlad monah, pitao oca Isaiju zašto moramo da ustajemo tako rano, kada do osam sati uradimo toliko da već možemo da idemo na odmor, dok neki popa, u nekom selu, u to vreme tek izlazi iz postelje. A on me gleda, pa se nasmejao, malo podbočio, i pošto je govorio sa blagim bugarskim naglaskom, kaže: Ćoveće Božiji, ti hoćeš da budeš monah… Ne, usprotivim se, ja sam već monah… Kao, ja sam važan. A on mi kaže: Ne, ćoveće, nisi. Kad budeš shvatio, ćoveće, da ti treba da ustaneš pre onog radnika koji u pet ujutro ide na posao, da se moliš za njega i sebe, a onda mu i svojim radom daš primer, e, onda ćeš biti monah.

Sveto pismo kaže da je radin, čovek koji radi, dostojan plate svoje. Od te reči dolazi i termin pčela radilica. Ona je u košnici najvažnija. Matica je glavna, majka, ona daje društvo; postoji i trut, da on ne oplodi maticu ne bi bilo društva; ali, najvažniji stub je radilica, koja se sva uvalja u polen, donese ga i počne da pravi med.

 

Iguman u Makedoniji

Posle Ilinja, otac Spiridon je otišao u Privinu glavu kod Šida, a odatle u Makedoniju, gde je postavljen za starešinu manastira Sveti Ilija Čardak, u selu Mirkovci. Brinući o četrdesetak monahinja iz okolnih manastira, koje su već iskusile šikaniranje makedonskih vlasti i lokalnih Albanaca, zajedno sa vernim narodom i bratijom od četiri monaha započeo je obnovu ove četvrt veka napuštene svetinje, ne ustežući se da i sam zasuče rukave.

SpiridonxSpiridonix– Narod je bio jako skeptičan kad sam tamo došao, već zato što sam Srbin; kopkalo ih je ko me je poslao i, na kraju, ko sam. Jednom prilikom sam farbao ogradu, sedeći na hoklici, kada su mi prišli neki ljudi i tražili starešinu. Odgovorio sam im da sam to ja, a oni su me pogledali sa visine, rekli da im se svidela šala i da će doći opet. Ni drugi put mi nisu poverovali; tek kad su došli treći put. I onda je bilo ono: Pa kako!? Pa, lepo, kažem. Jer oni su, valjda, očekivali igumana sa svilenim rukavicama i mitrom na glavi, a ne nekoga ko kosi, kopa i ore.

Tu sam imao priliku da primenim u praksi sve što sam naučio od svojih duhovnih učitelja i mislim da sam taj ispit položio. Na žalost, manastir Svetog Ilije Čardaka koji smo obnovili i u kome sam proveo tri godine, sada je zatvoren. Makedonci su nas proterali 2014. godine, i ja sam tada došao u Beograd – kaže otac Spiridon.

A koliko je veran monaškom zavetu, vidi se i po tome što odbija da primi novčane priloge zadovoljnih kupaca. Umesto toga, savetuje ih da za taj novac kupe med ili maslinovo ulje, i poklone ih sirotinji, nekoj baki, ili porodici sa mnogo dece. Jer, to je, kako kaže, dupli blagoslov.

Petar Blečić

 

Kontakt

Štand oca Spiridona otvoren je svakog radnog dana, izuzev kada pada kiša ili duva jak vetar, pošto tada ne može da zaštiti proizvode. Ukoliko ne živite u Beogradu, možete ih naručiti preko telefona 060/3242421, a od nedavno je otvorena i fejsbuk strana Svetogorski manastirski proizvodi na ćirilici.

Postavite komentar