Milorad Rajčević, prvi srpski svetski putnik

MRajcevicfeat

 

Kao dvadesetogodišnjak prešao je za dve godine 120.000 kilometara kroz Evropu, Ameriku, Aziju i Afriku, od 14. marta 1910. do 21. septembra 1911. godine, a sve iz opklade i putujući na biciklu, motociklu, slonu, rikši, brodu, vozom ili automobilom. O njemu su pisale gotovo sve svetske novine, a primili ga svi svetski lideri i gradonačelnici najvećih gradova.

 

Međutim, o svetskom putniku u doslovnom smislu te reči, prvom Srbinu koji je obišao bukvalno celu planetu, Miloradu Rajčeviću, njegovi zemljaci vek kasnije znaju veoma malo, gotovo ništa.

Ispratio ga kralj Petar

Da se to koliko – toliko ispravi potrudio se Lozničanin Goran Vilić, istoričar i upravnik Muzeja Jadra, koji je u okviru programa 86. Vukovog sabora, baš u ovoj ustanovi priredio dokumentarnu izložbu „Milorad Rajčević – prvi Srbin koji je proputovao ceo svet“. Pola godine prikupljao je materijal, a ono što se može pročitati i videti na tridesetak istaknutih panoa svedoči da je svetski putnik iz Leskovca, rođen 1890. u Prokuplju, imao život dostojan ne jednog, nego više filmova.

MRajcevicVilić kaže da je na prvo putovanje do Beča i po Evropi Rajčević krenuo kao petnaestogodišnjak, da bi posle boravka u Nemačkoj, Švajcarskoj i Francuskoj stigao u Rijeku, gde je uspeo da se ukrca u prekookeanski brod i stigne u Njujork. Možda bi tamo ostao duže od nekoliko meseci da nije na maratonu povredio nogu, pa je u bolnici otkriveno da nema pasoš, zbog čega je ekspresno vraćen na Stari kontinent. Četiri godine je trajalo njegovo prvo putovanje i za to vreme je naučio četiri jezika.

– Rajčević se slučajno našao u uredništvu beogradskog lista „Mali žurnal“, jednog od najtiražnijih u to doba koji su uređivali Šapčani, braća Savić. Oni su se opkladili sa njim u nagradu vrednu 10.000 dinara, a uslovi su bili takvi da je Rajčević za dve godine trebalo da pređe 120.000 kilometara po utvrđenoj maršruti i da se javi redakciji iz svakog mesta dopisom u kome će opisati svoje doživljaje s puta i dobiti potpis tamošnjih vlasti.

Od redakcije je imao mesečnu pomoć od 150 dinara. Mogao je da koristi sva prevozna sredstva, ako je imao novca za to. Na put je pošao u martu 1910, a vratio se septembra 1911. Krenuo je od Beograda do Mladenovca i dalje kroz Srbiju da bi tokom putovanja stigao do Kaira, Čikaga, Moskve, Tokija, Seula, Šangaja, Delhija… prošao je ceo svet, a kralj Petar mu je prvi poželeo srećan put – priča autor izložbe.

Fotografija iz Hilandara

Na ovo putovanje Rajčević je pošao sa rancem na leđima i sveskom u koju je želeo da prikupi potpise svih uticajnih ljudi koje bude sretao tokom putovanja. Mesto ga nije držalo, pa je putovanja nastavio i kasnije. Njegove avanture prekinuli su Balkanski ratovi u kojima je učestvovao kao obveznik, a čim je stigao mir, nastavio je da putuje. Pauzu je prinudno napravio i zbog Velikog rata, ali čim je oružje zaćutalo, ponovo se otisnuo dalje. Posle Prvog svetskog rata obišao je severnu, centralnu, južnu i zapadnu Afriku, ceo crni kontinent. Šest puta je obišao obe hemisfere i više od 30 godina putovao svetom.

MRajceviciii

 

Bio je veoma vešt i stizao je u svakoj državi, ili gradu do najviđenijih ljudi, pa je tokom putovanja uspeo da sakupi više od 30.000 potpisa najuglednijih ljudi tog vremena. Upoznao je mnoge poznate ličnosti – Teslu, Pupina, Gandija, Musolinija, mnoge kraljeve, sultane i druge vladare, a družio se i sa najbogatijim čovekom toga doba na svetu Nizamom od Hajderabada VII, koji je imao 300 žena.

Dvogodišnji put oko sveta Milorada Rajčevića finansirao je čuveni beogradski list “Mali žurnal” (slika je pruzeta sa toplickevesti.com)

Rajčević je bio nosilac Spomenice kralja Nikole, dok ga je jerusalimski patrijarh Damjanos odlikovao Krstom Svetog groba. Poslednje što se zna o ovom neobičnom čoveku, na čijoj vizitkarti je pisalo samo – Svetski putnik, jeste da se 1939. javio fotografijom u odori svetosavskog iskušenika manastira Hilandar, a na njoj se potpisao kao Evdokije Rajčević.

Trobojka na levoj mišici

U knjizi „Autografi znamenitih ličnosti XX veka“ Rajčević je zapisao sledeće:

„Za sve vreme putovanja nosio sam našu nacionalnu trobojku na levoj mišici i zato sam od srca tvrdio, pod oreolom te časti da idem visoko uzdignutom glavom i da, kvalifikovan kao dopisnik jednog lista, predstavljam džentlmena. Samo na taj način meni je bilo moguće otvoriti vrata otmenih krugova, da se susretnem i dođem u dodir s ličnostima čija imena istorija obeleži na slavan način.

MRajcevici

Milorad Rajčević na snimku iz Gize

Malo – pomalo dizao sam i svoj nivo učeći strane jezike, istoriju, geografiju, život naroda i zemalja koje sam proputovao i to sve o svom ruhu i kruhu. Tako sam sve više dobijao pregledniji horizont onoga što sam na putovanjima posmatrao.“

Ruzveltovo saučešće

Kad je ubijen kralj Aleksandar Karađorđević, Rajčević je bio prvi Srbin kome je američki predsednik Ruzvelt izjavio saučešće. Naime, u tom trenutku zatekao se u njegovom kabinetu.

Naučio 15 jezika

– Rajčević je bio najbolji ambasador naše zemlje, a tokom putovanja naučio je 15 jezika. Doživljaje s putovanja opisao je u putopisima „Na dalekom istoku“, „Autografi znamenitih ličnosti XX veka“ i dve knjige „Iz žarke Afrike“. Prodato je 40.000 primeraka tog putopisa o događajima s crnog kontinenta, a on je objavljen i u Engleskoj, Španiji i Francuskoj. Nažalost, za ovog čoveka se u našoj zemlji veoma malo zna i ovom izložbom pokušavamo to bar malo da promenimo – kaže Goran Vilić, autor izložbe.

Lov na tigrove

Putujući po svetu držao je predavanja o Srbiji, a tokom putovanja sretao se s raznim nedaćama, malarijom, žutom groznicom, spavao po drumovima, u džunglama, na afričkom pesku, odmarao je na obalama Kalifornije, kupao se u rekama Jordanu i Gangu, penjao se na Keopsovu piramidu, boravio u luksuznim hotelima, raskošnim vilama indijskih radža, probijao se kroz džungle, prelazio pustinje i prašume, išao u lov na tigrove…

Preuzeto sa: Đ. Janković (tekst i FOTO), vesti-online.com

Postavite komentar