A brod (i dalje) plovi

Felinifeat

U Italiji i svetu, ovih dana, obeležava se 100 godina od rođenja velikog umetnika, jednog od najvećih i najuticajnijih filmskih reditelja 20. veka, Federika Felinija.

Imala sam sreću da ga upoznam… ma šta.. da ručam s njim i to baš u studijima Cinecitta.

Elem, 1983. godine bejah u Rimu, kao ponosna vlasnica stipendije italijanske vlade, koju sam koristila da nešto naučim na RAI. U večnom gradu na mene je pazio i očinski brinuo Vanja Kraljević, dopisnik Politike.

I tako me zove jedan dan, kaže, šalju kola iz Felinijeve ekipe, hoće da se konsultuju oko pravilnog izgovaranja srpskih reči, prilikom sinhronizacije filma „A brod plovi“.
Abrod

Na tom brodu se nalazi i jedna grupa Srba, izbeglih iz Sarajeva posle atentata 1914.
Glumci koji rade sinhronizaciju su ruskog porekla, pa im treba pomoć.
Stigosmo tamo, sve super, lepo nas dočekali, ja gledam dal ću da vidim Felinija, al njega nema. Što bi se čovek bavio sinhronizacijom, tu su asistenti.

Plakat za film a brod plovi iz 1983. godine (preuzeto sa cinemaclock.com)

U tim razgovorima i probama, ja sam se nešto nasmejala i Italijanima se to dopalo, te sam tako i ja ušla u studio da snimim kako se smejem i nekoliko rečenica.
Bogami nije lako. Asistent je tačno znao kako rečenica treba melodijski da zvuči, te sam nekoliko puta ponavljala neke fraze.
Kad se to sve lepo završilo poveli su nas u jedan lep restoran. A tamo nas je čekao… signore Fellini.

Nisam znala kako se zovem, oduzela sam se. Bio je vrlo ljubazan, zahvalio se Vanji što je došao, malo pričao o filmu, malo pitao o Srbiji kako se živi. Mene je pitao čime se bavim i otkud ja u Rimu i bila sam srećna što mogu da mu kažem da imam veze sa filmom i da smo na FDU i njega „obrađivali“ na časovima istorije.
BranaM

Branislava Milunov (fotografija iz privatne arhive)

Bože, koliko je vremena prošlo od tada. Kada sam poslednji put bila u Rimu, baš zbog Felinija prošla sam ulicom Margutta da bih videla kuću u kojoj je živeo sa svojom Đulijetom Masina.
Da, sećam se da smo ručali pastu sa plodovima mora. Tada sam prvi put probala gambore. A i sladoled od pistaća.

Mislim da me Rim opet zove.

Branislava Milunov

 

Felini u Kinoteci

Povodom sto godina od rođenja Federika Felinija (20. januar 1920 – 31. oktobar 1993) u Jugoslovenskoj kinoteci, do 26. januara, biće prikazana retrospektiva (17 filmova) jednog od najvećih italijanskih i svetskih reditelja i scenarista svih vremena. Autor filmskih remek dela, kao što su Ulica, Kabirijine noći, Sladak život, Osam i po, Đulijeta i duhovi, Amarkord, Kazanova i A brod plovi, dobitnik pet Oskara, Felini je uticao na brojne značajne savremene reditelje, među kojima su Dejvid Linč, Pedro Almodovar, Vudi Alen, Teri Giliam i Emir Kusturica.

Postavite komentar