Prvi balovi o kojima su pisale novine (V deo)

Bgbalvfeat

Dimitrije C. Đorđević

Na balu sa sedam dinara

Neka mi bude dopušteno da ovde ispričam jednu moju balsku epizodu, u kojoj zamalo nisam nastradao.

Početkom osamdesetih godina 19. veka, kao mlad telegrafista, bio sam na službi u Ministarskom telegrafu. U to vreme je načelnik saniteta Ministarstva unutrašnjih dela bio dr Vladan Đorđević. Prema trgovinskom ugovoru između Srbije i Austro – Ugarske, dr Vladan je svake subote od okružnih načelstava dobijao sedmodnevni izveštaj o stanju zdravlja stoke, i te izveštaje je dostavljao Austro – Ugarskom konzulatu.

To je bilo potrebno zato što naša „prija“ nije htela propuštati na peštansku u bečku pijacu našu stoku ako nije bila potpuno zdrava. A naša stoka, iako je bila zdrava, često je bila proglašavana za nezdravu i zaraženu, te je vraćana u Srbiju, ako je Austro – Ugarskoj vladi trebalo da nas šikanira, pa makar to bilo za kakav oštriji članak, koji je izašao u nekom opozicionom listu protiv nje.

Jedne subote, kad sam bio dežuran u Ministarskom telegrafu, palo je meni u deo da primim izveštaje o stanju zdravlja stoke, od sviju okružnih načelstava, i ja sam te depeše dostavio doktoru Vladanu, čija se kancelarija nalazila pod istim krovom gde je bio i Ministarski telegraf, u zgradi Ministarstva unutrašnjih dela (koja je docnije srušena, a na tom mestu se danas nalazi novi kraljev dvor).

Kad je služitelj telegrafa odneo depeše Vladanu, nije mnogo prošlo, a u telegraf dotrča odadžija Ministarstva i još s vrata reče:

– Zove vas doktor Vladan, odmah da dođete!

– Zašto? – upitah začuđeno.

– Ne znam.

– Evo me odmah.

I ja tada odoh Vladanu.

– Dobar dan.

– Zapovedajte, molim.

– Jeste li vi primili ove depeše o stanju zdravlja stoke?

– Jesam.

– Pročitajte mi ovu depešu.

Ja je pročitah u sebi.

– Nalazite li vi u njoj kakvu pogrešku?

– Ne nalazim.

– Pročitajte je ponovo.

Ja to i učinih.

– A nalazite li sad pogrešku?

– Ni sad ne nalazim.

– E nije nego angurija! – reče Vladan ljutito. – Čitajte mi glasno!

BgbalviI ja stadoh glasno čitati:

– Za prošlih sedam dana zdravlje stoke u ovom okrugu…

 – Stanite!

Ja stadoh.

– Zagledajte bolje, da li je napisano sedam dana ili nekako drugojačije.

 

Doktor Vladan Đorđević (1844-1930) na fotografiji nastaloj oko 1878. godine

 

Kad sam bolje zagledao, ja videh u čemu je stvar. Umesto sedam dana ja sam napisao sedam dinara, i do sada sam sve to čitao kao preko štamparske greške.

– Pardon, gospodin načelniče! – uzviknuh postiđeno, – dopustite mi da prepišem depešu…

– A, ne, ne, neka tako ostane u arhivi sanitetskog odeljenja, kao dokaz da ste sanjali o nekih sedam dinara. Je l’ te, gospodine, hoću nešto da vas pitam, ali da mi kažete pošteno.

– Hoću!

– Kazali smo, od Nove godine pošteno… Pravo da mi kažete, jeste li vi švorc?

–… Jesam.

– Kao crkveni miš?

– Kao crkveni miš!

Bgbalvii– Tako sam se i setio, čim ste u depeši napisali sedam dinara umesto sedam dana… Pa,… kao,… da li bi vam u ovoj prilici što moglo pomoći sedam dinara.

 

Balska dvorana Novog dvora (foto: Pinterest)

 

– Bi, gospodine doktore!

– Pravo da mi kažete, na šta biste upotrebili tih sedam dinara?

 

– Sutra je bal, a plata se prima tek kroz tri dana, pa…

– A hoćete li sami na bal?

– Ne. Bićemo nas troje. Gazdarica od mog stana dobila je gošću, svoju sestričinu iz Paraćina, pa me je molila da ih sutra povedem na bal.

– A, gde će biti taj bal, moliću lepo?

– Kod Crne mačke.

– Kod Crne mačke? Ha, ha, ha! A ja sam mislio negde u bolji lokal. Pa, ni tamo nije rđavo. Da, da. Tamo dolaze dame iz prvih kuća. Na primer, sobarica Milutina Garašanina, pa kuvarica Milana Piroćanca, pa onda tamo dolazi „kindsmandla“ (dadilja) Čedice Mijatovića…

– Pardon, gospodin Mijatović nema dece… – upadoh ja da popravim doktora.

– To ja znam i bez vas… A, je l’ te, zar bi bilo dovoljno sedam dinara za vas troje?

– Bi, gospodine doktore!

– Pa jest, imate pravo. Kod Crne mačke je ulazak fraj, a izlazak je: izbacivanje i šta ko povuče!

I onda doktor Vladan izvadi iz džepa žut dukat, koji se onda primao u platu po 11,70 dinara, pa mi ga dade.

– Izvolite, ali da mi pošteno vratite.

– Hoću, Boga mi, čim primim platu…

Sutradan, na balu kod Crne mačke, dala mi se prilika da se setim reči doktora Vladana – Izlazak: izbacivanje i ko šta povuče! Jer, kad sam, na molbu moje gazdarice i njene sestričine, umolio kapelnika muzike da svira jednu polku, to je čuo jedan kasapin – ubica, koji je strašno mrzeo švapske igre i koji je zbog njih često pravio nered na krompir – balovima.

Malo posle, prišao mi je jedan poznanik i šanuo mi na uvo da se čistim s bala, jer je, veli, kasapin uzeo pik na mene zbog švapskih igara, pa mu sad malo treba. Kad je to čula moja gazdarica, kazala je da pametniji popušta, i da je vreme da idemo kući.

Sutradan se čulo da su kod Crne mačke dva kavaljera izvukla srpske batine, zbog traženja švapskih igara!

 

Za Srbinside priredio Milorad Jovanović

 

Napomena: prva fotografija u tekstu je preuzeta sa: Fortepan / Vargha Zsuzsa

Postavite komentar