Prvi balovi o kojima su pisale novine (IV deo)

Bgbcefeat

Dimitrije C. Đorđević

Igranje na pristojnom odstojanju

Vredno je napomenuti da su svi učitelji igranja garantovali majkama da će se njihove kćeri u školi igranja kretati strogo moralno i da njihovim kćerima ne sme faliti ni dlaka s glave. Bio sam očevidac kad je Blagoje Jovanović najurio iz škole igranja mladića koga je primetio da, za vreme igranja valcera, ljubi jednu devojku. To se dogodilo u kafani kod Zlatnog krsta, gde se danas nalazi trgovinska radnja Cupare i druga. Poljubio je kad se sa njom našao iza jednog stuba, koji se nalazi onamo gde se danas prodaje krep de šin. Stroga učiteljeva kazna imala je povoljnoga dejstva na sve mame, koje su od toga vremena davale svoje kćeri u školu igranja sa većim poverenjem.

I Tasa klozer i Kezić šnajder su takođe bili strogi učitelji igranja i pratili su bodrim okom svaki pokret svojih učenika. I čim bi primetili i najmanji pokret, koji ne odgovara korektnom držanju i pristojnom ophođenju, bilo s jedne, bilo s druge strane, onda bi salom odjeknuo strog glas učiteljev:

– Gospođice i gospodo, samo učtivo, molim vas, i u pristojnoj daljini, bez pipkanja… Zar mislite da ne vidim šta ko radi?…

Kezića sam više puta posmatrao kako do skrupula održava svoju reč, koju je dao mamama, da će posle časova svaku kćer dovesti svojoj kući. On bi tada uparadio po pet – šest gospođica, svaku doveo do njene kapije i lupnuo na prozor da mama izađe i primi kćer iz njegovih ruku. A zatim:

– Laku noć!…

– Hvala lepo!…

Balovi u otmenim lokalima

Najotmeniji prestonički balovi bili su oni koje su priređivali: Društvo Sv. Save, Streljačko društvo, Kolo jahača, Žensko duštvo, Oficirska kasina, Građanska kasina, Velikoškolska omladina, Trgovačka omladina i Žensko muzikalno društvo, koje je ustanovila Katarina Milovukovica, upraviteljka Više ženske škole, pod visokom zaštitom kraljice Natalije. Ovo društvo je imalo najotmenije članove i njegove zabave je često posećivala sama kraljica.

Bgbce

Red igara sa javnog bala iz 1885. godine (foto: miloradstokin.blogspot.com)

Uprava Narodnog pozorišta, za izvesne patriotske i humane svrhe, odobravalo je da se balovi prirede u pozorištu. Tada su iznad fotelja u parteru začas sklapane daske i dobijao se pod izjednačen sa pozornicom. Tako se dobijala velika sala za igranje. U ložama, u parteru i na galerijama, mame su zauzimale diskretne pozicije i iz busije pratile svaki pokret svojih kćeri. Smešeći se zadovoljno i preturajući palac preko palca, revnosno su brojale kavaljere koje su u igri ili u „promenadi“ izmenjale njihove kćeri.

 

Otmeni balovi obično su priređivani u sali Kolarčeve pivnice, u Oficirskoj i Građanskoj kasini, u sali koja se nalazila na spratu Bajlonove kafane i u Velikoj pivari.

BgbceiiVredno je napomenuti da, zbog jednog otmenog bala, umalo nije stradao pesnik Vojislav Ilić, iako na tom balu nije bio, štono kažu nije ni srknuo ni kusnuo. Godine 1888. u svojoj kući je intiman maskenbal priredio potpukovnik Aleksandar Konstantinović, rođak kralja Milana. Sutradan ujutru je u Dnevnom listu izašla pesma pod naslovom Maskenbal na Rudniku, sa potpisom Vojislava Ilića.

 

Pesma Maskenbal na Rudniku, Vojislava Ilića, objavljena je pod pseudonimom Crni domino

 

U toj pesmi se pominju razne životinje: medvedi, kurjaci, lisice, svinje i ostale, koje su se sastale na Rudniku na balu. Bilo je očevidno da se tom pesmom pravila aluzija na Konstantinovićev maskenbal. Vojislav je bio izvešten od svojih prijatelja da ga, zbog te pesme, juri policija. On tada pobegne kod svoje sestre Milice, koja je bila udata za Petra Radivojevića, pukovnika u Gornjem Milanovcu. Ipak, pronađen je i doteran u Beograd, gde je predat sudu. Sud je usvojio Vojislavljevu odbranu i pustio ga, kao nevinog.

Dekorisanje, pozivnice i programi

Izvesna društva su naročitu pažnju obraćala na dekoraciju sale. Streljačko društvo, koje je obično davalo svoje balove kod Kolarca, uvek je salu i ulazna vrata dekorisalo streljačkim amblemima: puškama i metama za gađanje. Trgovačka omladina, koja je zabave takođe priređivala kod Kolarca, salu za igranje je dekorisala persijskim i pirotskim ćilimovima, skupocenom svilom i raznim ženskim i muškim štofovima. Kad je uvedena električna svetlost, društva su, iznad vrata sale, raznobojnim sijalicama ispisivala svoja imena.

BgbceiDekoracije na balovima za običnu publiku, koja je imala pristupa i bez pozivnica, uvek su bile po istom šablonu: trobojna hartija u vidu lanca, koji se pružao unakrsno, preko cele sale i čiji su krajevi obično sastavljani na sredini tavanice. Takve jednostavne dekoracije su bile obligatne po celoj Srbiji, da bi se po njima videlo gde se priređuje bal.

U sali Kolarčeve pivnice priređivani su otmeni balovi ( foto: 011info.com)

Tada je bilo u modi da se zvanicama šalju pozivnice na finoj hartiji, štampane slovima koja su posle otiskivanja posipana prahom od žute ili crvene bronze, te su izgledala kao pozlaćena. U programima nikad nisu izostajale napomene: Kolovođe se javljaju na kasi i Dame biraju. Izlišno je pominjati da se svaki program završavao igrom Ustaj diko, zora je!..

Na otmenim balovima u program su ulazile, pored srpskih igara, i strane igre: polke, valceri, po dva lansa i dva kadrila, poloneza, grand mazur i brza polka. Sa svoje vatrene igre i grand mazuru bio je čuven doktor Roman Sondermajer. Ona dama, kojoj je palo u deo da igra sa Sondermajerom, smatrala je to za veliku sreću, i njoj bi mnoge dame zavidele. Doktor Sondermajer je lako, kao na krilima, prelazio Kolarčevu salu s kraja na kraj, sa damom koja je za njim letela kao leptir.

Bgbceiii

Onaj koji je izmislio tačku Dame biraju učinio je mnogim damama veliku pakost. Ta tačka Damen – vala je otkrivala mnoge skrivene simpatije. Tu njihovu tajnu bi, naročito na balovima nižih staleža, odmah opažali zainteresovani kavaljeri, i onda je, bogami, trebalo biti pripravan na sve i dobro uočiti gde se nalaze vrata. Jer bi se na tim tačkama, na primer, razračunavali kakav ljubomorni artiljerijski podnarednik sa nekim trgovačkim pomoćnikom. Prvo bi pukao šamar, zatim bi se razlegao vrisak ženskinja, stolica bi poletela ka lampi, a gosti bi se u mraku zaglavili na vratima!

Doktor Roman Sondermajer bio je na glasu kao odličan igrač (foto: wikipedia.org)

Na programima običnih balova, nazivanih krompir – balovi, često se mogla pročitati i napomena: Za vreme odmora biće polivanje sale, zbog prašine, stoga se poštovana publika umoljava da za vreme odmora izađe iz sale. I onda, publika, ćef joj da izađe napolje, ćef joj da sklanja noge ili da preskače mlazeve vode, dok kelneri polivaju salu kantama sa rešetkom.

Nastaviće se…

Za Srbinside priredio Milorad Jovanović

Napomena: prva slika u tekstu je preuzeta sa stil.kurir.rs

Postavite komentar