Ljubav „dugačka” 15.000 kilometara

Sibincicfeat

Šta je mladu novinarku sa Filipina dovelo u bosansko selo Donje Smrtiće i toliko je omađijalo da za kratko vreme nauči da obrađuje zemlju, gaji voće i povrće, sprema zimnicu i nastoji da bude prava srpska domaćica? Odgovor je jednostavan – ljubav! Samo ljubav to može!

Ivi Moniza i Slaven Sibinčić upoznali su se na jednom kruzeru i takoreći odmah se zaljubili jedno u drugo. Da je režirao neki holivudski momak, bilo bi sve kao na filmu, novinarka sa ostrva Bohol i inženjer iz neke njoj nepoznate, daleke zemlje, ustreptali od talasa mora i okeana, uživaju u beskrajnom plavetnilu koje ih okružuje i obilaze svet. Ali, kako život režira po svom, njihova priča bila je potpuno drugačija. Oboje su se, u nemogućnosti da nađu posao u svojoj zemlji, otisnuli na okean; ona da radi kao kuvarica, a on kao magacioner.

Sibinciciiii

 

− Odmah nas je zbližila ta neka slična životna priča i gotovo ista vizija, oboje smo hteli da ostvarimo neke svoje snove, da zaradimo, da putujemo, da idemo dalje… A odmah mi se i dopala, nema šta! Ivi se ubrzo razbolela i napustila brod, vratila se u svoje mesto, ja sam nastavio da radim, ali sa nekim osećajem da je i ona tu, pored mene… To me je držalo! Znao sam da ću, čim to završim, otići na Filipine po moju Ivi! Naravno, znao sam i da to neće biti tako lako; da li će hteti da se odvoji od svojih bližnjih, da potpuno promeni život, da ode na drugi kraj sveta? – priseća se Slaven.

Ivi je pristala odmah, bez razmišljanja, ali Slavenu je trebalo još mesec dana da „odobrovolji” njene roditelje i familiju. Na kraju su pristali, pa je tu na Filipinima obavljeno građansko venčanje, Ivi je postala gospođa Sibinčić i krenula je sa suprugom na drugi kraj sveta, u novi život, u „neku državu“ gde su, kako joj je Slaven pričao, divlja, neodoljiva priroda i pitomi, predivni ljudi.

 

Upravo to je i sačekalo mladu sa Filipina. Oduševila se i prirodom i ljudima.

SibinciciiSibinciciii

 

− Svi su bili jako ljubazni kada sam došla, odmah su me lepo prihvatili, tako da sam se osetila dobrodošlo. I to mi je mnogo pomoglo da se adaptiram. Naravno, nije mi baš bilo lako; sve je ovde drugačije, klima, hrana, mentalitet… Pa i odvajanje od familije i prijatelja. Slavenova porodica me je prihvatila kao da sam njihova ćerka, i to mi je mnogo značilo. Svekrva Vera mi je kao druga majka i najbolja drugarica. Pošto je mene odmah sve zainteresovalo, kako se rade poslovi na imanju, kako se prave neka jela, kolači, kakvi su običaji, to sam sve uz nju počela da učim. Ipak, nešto najlepše što nam se dogodilo, jeste da sam odmah ostala u drugom stanju, pa je našu ljubav obogatila Sofija – priča Ivi, a ponosni tata dodaje da su trenutno omađijani Sofijom i da im krade svaki budni, a, bogami, i sneni trenutak.

SibinciciivSibincicivi

 

 

 

 

 

 

 

 

Baka i deka sa Sofijom (fotografija levo) i Ponosni tata Slaven (fotografija desno)

Kada je Slaven kretao na brod, imao je samo na umu da zaradi novac, a sada, kako sam kaže, ne može ni da veruje kakvo je bogatstvo „doneo“ sa puta. Njihova kuća ispunjena je ljubavlju i veseljem; svaki dan im je, kažu, nova sreća. Slaven se hvali da ima dve najveće titule koje čovek može poželeti – da je muž i otac! Ivi se odomaćila, uživa u svemu što radi, a radi sve i svašta!

Sibinciciv

Sibincicivii

 

 

 

 

 

 

 

 

− Obožavam da spremam balkanske specijalitete, da pravim kolače, sada zimnicu… Naučila sam da pravim tufahije, baklave, kadaif… Teže mi je da te reči izgovorim na srpskom, nego da ih napravim – smeje se Ivi koja, inače, već dosta dobro govori naš jezik.

− Sa roditeljima se i sada čujem stalno, ali uvek moram da uzmem u obzir da je vremenska razlika sedam sati i da su oni, ipak, 15.000 kilometara daleko. Zato, ja našu ljubavnu priču njima šaljem preko društvenih mreža – kaže snajka sa Filipina, kako je zovu meštani Donjeg Smrtića.

Olivera Radaković

 

Sofija, bosanska Filipinka

Sibinciciviii

 

Oktobar je za Sibinčiće, kako kažu, najsrećniji mesec! Naime, 10. oktobra prošle godine rođena je Sofija, pa je ove, na taj dan, kuća bila puna familije i prijatelja da zajedno, u radosti i veselju, proslave njen prvi rođendan. A ona će, kako kažu ponosni roditelji, brbljati na sva tri jezika.

− Od početka je učimo srpski, engleski i filipino, tako da nema izbora − smeje se Slaven i dodaje da joj Ivi peva uspavanke koje je ona slušala kao dete, ali da je zbog Sofije i sama naučila mnoge naše dečje pesmice. Tako po kući odzvanja čas „Razbole se lisica”, čas „Zakleo se bumbar”, pa onda neka filipino uspavanka!

 

 

 

„The Sibincic Family”

Svoje oduševljenje novom kulturom i novim načinom života, Ivi je odmah počela da deli preko društvenih mreža sa prijateljima širom sveta. Njeni postovi naišli su na ogromno interesovanje; dobijala je na stotine pitanja – kakvi su ljudi u Bosni, kakva je priroda, kako se koje jelo sprema, šta je to slava, pa čak i to kako neka voćka raste. Pošto je Ivi, kako Slaven kaže, rođeni novinar, odmah je preko Jutjuba počela da „deli” njihovu priču, postavlja snimke iz svakodnevnog života, razne događaje, proslave, praznike, da objašnjava kako se praznuje Uskrs, kako slava, kako se sprema sarma, a kako slavski kolač… Tako je njihov Jutjub kanal „The Sibincic Family” postao veoma posećen i prepoznatljiv po tome što promoviše Donje Smrtiće, Republiku Srpsku, srpske običaje i kulturu.

Postavite komentar