Dan ljubavi na groblju

trifunfuture

Dok su se mnogi trudili da jučerašnji dan provedu na što romantičnijem mestu, bilo je i onih koji su praznik ljubavi slavili na groblju. Ozarena lica ljudi, mladih i starih, parova i porodica, dečja graja i veselo žensko čavrljanje među vlažnim nadgrobnim spomenicima obasjanim suncem – to je prvo što je palo u oči svakome ko se zatekao na Topčiderskom groblju. Tačnije, ispred male grobljanske crkve Svetog mučenika Trifuna, gde je juče održana svečana liturgija.

 

Iako nema svoju parohiju, ova crkva je jedna od najposećenijih u Beogradu. Veliki broj vernika redovno dolazi na liturgije, pričest, ispovedanje, ili jednostavno da se vide i druže, nađu mir, utehu, snagu… Za „Kampsađane“, kako se naziva ova velika i složna duhovna „porodica“, vera je sastavni deo života. Tako je i juče, na dan sveca kome je skromna bogomolja posvećena, sve vrvelo od radosti i veselja.

trifunitrifun

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Do pre nešto više od dvadeset godina ovde su, kao u svakoj grobljanskoj crkvi, držana uglavnom opela i parastosi, a ljudi zalazili tek da upale sveću za mrtve. A onda, najviše zahvaljujući ocu Dejanu Dejanoviću, koji je crkvu preuzeo 1989. godine, vernici su počeli spontano da dolaze na službu, pričest ili razgovor sa skromnim i mudrim protom koji im je ulivao poverenje, uvek bio spreman da ih sasluša, uteši ili posavetuje. Vremenom ih je bilo sve više, i tako je i nastala ova jedinstvena duhovna zajednica, nazvana Kampsada, po mestu u Frigiji, gde je rođen sveti Trifun. Ni danas se ne zna ko mu je „kumovao“, otac Dejan ili neki vernik, ali naziv se zadržao i pročuo po Srbiji.

trifuniitrifuniii

 

 

 

 

 

 

 

 

Tokom liturgije u crkvi nije bilo dovoljno prostora za sve vernike, pa su neki službu pratili pored prozora

Među Kampsađanima, inače, ima lekara, inženjera, doktora nauka, menadžera, kao i domaćica, zanatlija, nezaposlenih; ima poneko sa štapom, baka sa maramama, ali je više onih od 25, 30 ili 40 godina. Mnogo je brakova sklopljeno tako što su se mladi upoznali u Kampsadi, pa je sada, kada neko navrati u vreme službe ili pričesti, uobičajena slika videti „kolonu“ dečaka i devojčica različitog uzrasta… Kako je zajednica dobro organizovana, uvek se nađe i ponešto da se prezalogaji posle službe.

trifunvitrifuniv

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Kampsađani su se ranije okupljali pod drvetom u dvorištu crkve, a sada u kućici pored, izgrađenoj u te svrhe. I vredne ikone u crkvi darivali su svom domu sami vernici, a poslednjih desetak godina pročuli su se po duhovnim tribinama koje se tu održavaju i na kojima gostuju poznati govornici. Otac Dejan je gostovao na tribinama po celoj Srbiji. Preminuo je krajem januara i sahranjen u porti, 2. februara ove godine. Ljudi iz cele Srbije sada dolaze da se poklone grobu ovog duhovnika, da posmrtno izraze poštovanje, ljubav i zahvalnost.

trifunviii

 

Crkva još nije data novom starešini, ali njegovi pomoćnici, prezviter Vasilije Vojvodić, inače pravnik i sekretar Bogoslovskog fakulteta u Beogradu, i đakon Petar Dabić, lekar, poznati kardiolog na institutu za kardiologiju Dedinje, koji su više od deceniju volontirali u ovom hramu, nastavljaju da drže službu nedeljom i praznicima. Tu su i ipođakoni Andrej Tarasjev, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu i Marko Ignjetijević, inženjer mašinstva, kao i brojni drugi dobrovoljci koji održavaju ovaj s pravom nazvan hram ljubavi.

 

Crkva svetog mučenika Trifuna, jedinstvena po tome što je „živa“, a grobljanska bogomolja, po vernoj bratiji – specifičnoj liturgijskoj zajednici, neobična je i po tome kako je izgrađena. Naime, veletrgovac i veliki srpski dobrotvor Nikola Spasić, srećnik u poslovima, a nesrećnik u ljubavi, podigao je ovu zadužbinu 1903. godine kada mu je umrla supruga Stanka – Caja Spasić, sa kojom je poživeo trideset godina, a kako nisu imali dece, život su posvetili dobrotvornom radu. Prethodna Spasićeva žena Leposava, koju je takođe mnogo voleo, umrla je u dvadeset sedmoj godini, posle nepunih sedam godina braka. Spomen ploča iznad ulaza u hram posvećena je Caji, a kod krsta pored ulaza je njegov oproštaj od Leposave.

trifunvii

Spomen ploča posvećena prvoj ženi Nikole Spasića, nalazi se sa desne strane od ulaza u crkvu

S leve strane od ulaza u hram stoji skromna ploča pričvršćena za zapadni zid koja kazuje da je tu sahranjena i treća supruga Nikole Spasića Anastasija, poznatija kao Naka Spasić. Ona je s njim provela nepunih 10 godina, ali je ceo svoj život posvetila ispunjenju Spasićevog zaveta: pomozi Crkvi, sirotinji i Otečestvu svome. Kako je Nikola, prošavši izbegličku golgotu srpskog naroda, teško bolestan, umro na Krfu, 28. novembra 1916. godine, tamo je i sahranjen, ali je Naka, ispunjavajući njegovu poslednju volju, prenela posmrtne ostatke u Beograd i 1923. godine sahranjen je u Crkvi svetog Trifuna na Topčiderskom groblju.

Njegova je želja bila da se jednom godišnje, na dan njegove slave, sveca kome je i posvetio kapelu, održava svečana liturgija. U početku je tako i bilo, i kapela nije ni imala stalnog starešinu, pripadala je parohu žarkovačkom, pa je pripojena kao metoh čukaričkoj crkvi, da bi se osamdesetih godina prošlog veka osamostalila.

Postavite komentar