Ptica-aždaja koja čisti svoje perje, krdo džinovskih slonova, razjareni lav ili kameni zec, samo su neke od umetničkih figura koje je priroda izvajala u vršačkim planinama. Na stotine ostenjaka, najrazličitijih oblika, krasi ove, po mnogo čemu poznate, stare gromadne planine.
Malo ko se uputi da planinari do Vršačke kule, Guduričkog vrha, Lisičje glave ili Kamenice samo zbog stena neobičnih oblika, ali takođe, malo ko se sa ovih visina vrati a da usput nije primetio te fantastično izvajane skulpture.
U mnogim zemljama organizuju se specijalne ture – obilasci ostenjaka i ova veličanstvena dela prirode uglavnom su dobro iskorišćen turistički potencijal.
1. Vršačke planine oduvek su privlačile turiste, planinare, znatiželjnike… Stena na kojoj su nekada boravili riklijaneri i sa koje se pruža divan pogled na grad.
2. Kameni crtež.
Fotografija Dragoljuba Tašlića
– Svuda u svetu u planinsko-brdskim predelima ova čuda prirode privlače veliku pažnju turista. Vršački breg bi takođe, sa svojim ostenjacima mogao da predstavlja jednu jedinstvenu riznicu vajarskih dela nemerljivog značaja i lepote, tim pre što se ovi ostenjaci nalaze I na vrlo pristupačnim mestima – kaže Dragoljub Tašlić, profesor u penziji, novinar i fotoreporter koji je fotografisao na stotine „izvajanih stena“ u ovom kraju i koji već trinaest godina istražuje ostenjake.
Njegove fotografije našle su se i na izložbi u Prirodnjačkom muzeju u Beogradu „Priroda kao vajar“ koju posetioci mogu videti u toku ovog meseca (do kraja aprila) u Zelenom salonu.
Ptica-aždaja koja čisti svoje perje (levo) i kameni Ranjenik (desno). Foto: D. Tašlić
– Posebna draž je u tome što se ta veličanstvena dela prirode vremenom menjaju, prelaze u neka druga, unikatna, nedostupna granicama ljudske mašte. Neki od ovih ostenjaka na fotografijama urađenim pre desetak ili više godina, sada ne postoje, pretvorena su u neke druge oblike, kao što će se figure koje možemo zateći danas na Vršačkim planinama za desetak ili više godina, opet promeniti. Namera nam je i bila da ovom izložbom prikažemo javnosti samo jedan mali isečak iz basnoslovno bogatog trezora prirodnih atrakcija – rekla je za „Srbinside“ Dragana Vučićević, kustos muzeja, koja je sa Tašlićem autor ove interesantne postavke.
Lav (levo) i Slonovi (desno), kako ih je autor nazvao, uz opasku da je lepota ostenjaka u tome što ih svako može posmatrati na svoj način, tačnije, videti ono što želi
Ova izložba je inače, prva u cilusu „Priroda kao vajar“ koja ima za cilj da lepote prirode na jednostavan i nepretenciozan način približi široj publici.
Olivera Radaković
izložba, ostenjaci, Prirodnjački muzej, turizam, vršačke planine