Bakrorezi Zaharija Orfelina

orfelin-riznicasrpska

Veliki srpski prosvetitelj XVIII veka Zaharije Orfelin, poznat pre svega po svom pesničkom i književnom radu kao prvi Srbin koji je pisao i objavljivao stihove i osnivač prvog srpskog časopisa (Slaveno-serbskij magazine), bio je i izuzetan crtač, graver, bakrorezac i kaligraf. Svestran umetnik koji je propovedao prosvetu za široke slojeve naroda i tražio upotrebu narodnoga jezika, prvi je među Srbima počeo da se služi građanskom azbukom. Radio je kao učitelj, potom službenik, pisar, korektor, leksikograf, prevodilac, istoričar… 

Bio je prirodnjak, popularizator nauke, poznavalac trava i vina, polemičar… Napisao je našu prvu svojevrsnu enciklopediju, prvi rečnik latinskog jezika i prvi udžbenik krasnopisa. Njegov Večni kalendar je čitava mala enciklopedija znanja gde uvodi naučne pojmove o prirodi i svemiru, govori o astronomiji, klimi, fizici, piše pouke o čuvanju zdravlja i daje brojne korisne savete.

Njegove bogato opremljene knjige su inače bile prava umetnička dela. Dvotomna knjiga Život Petra Velikog, koja se smatra začetkom srpskog istorijskog romana, za koju je izradio bakrorezne karte, ilustrovao je portretima i medaljama učinivši je tako štamparskih i grafičkim remek-delom, važi za jednu od najlepše opremljenih srpskih knjiga sve do danas.

kaligrafija

orfelin-spc.rs

 

 

 

 

 

 

 

 

Grafička remek-dela: Knjiga o kaligrafiji (foto:antikvarne-knjige.com) i Život Petra Velikog (spc.rs)

Jovan Skerlić, koji je prvi detaljno proučio srpsku knjizevnost 18. veka i napisao obimnu studiju o njoj, piše o Orfelinu: “Živopisac, bakrorezac, kaligraf, kartograf, pisac bogoslovskih, školskih, istotijskih i prigodnih knjiga, fizičar, vinogradar, pesnik, izdavač, uvek puki siromah, on je sve to bio nekih trideset godina naše književnosti, koju je gotovo sam neko vreme predstavljao i nosio.”
Skerlić još kaže da je Orfelin u pogledu ideja preteča Dositeja Obradovića, a u pogledu narodnoga jezika on je preteča Vuka Karadžića.
Sam Dositej Obradović ga je jako cenio, i 1786. pisao: “Gonjenije silniji i sitije od njega nije njega moglo uplašiti! Gvozdene verige siromaštva i skudosti nisu kadre bile svezati ruke njegove, da on za opšte dobri što ne piše. Nek posvećeno bude prečesno ime njegovo večnom vospominaniju i visokom počitaniju čuvstvitelni, blagodarni i dobrodjetelni srdaca srpski sinova!”

orfelin-Sveti_Dimitrije

orfelin-knezLazar

Bakrorezi: Sveti Dimitrije i
Knez Lazar

Kao čovek novih ideja, daleko ispred ostalih, veoma obrazovan i talentovan, uz to borac protiv korumpiranosti crkve i lažnog morala sitnih vlastodržaca, Orfelin za života ne samo da nije imao to “visoko počitanije” o kome piše Dositej, nego je živeo prilično bedno i usamljeno.
I kao mlad, dok je bio u punoj snazi, stalno se seljakao, službovao na različitim mestima i živeo u besparici. Kasnije je oboleo od tuberkuloze i ostao bez ikakvih sredstava za život, pa je praktično poslednje dane provodio po manastirima, gde su se upravitelji smilovali da ga prime.

Što se njegove biografije tiče, mnoge nepoznanice ostavio je sam Orfelin jer je, ko zna zbog čega, mistifikovao svoj život i rad i zametao tragove. I o njegovom prezimenu, koje je sam uzeo, postoje jedino pretpostavke – da je nastalo spajanjem antičkih mitoloških imena Orfej i Lin, vezuje se, zatim, uz francusku reč orphelin (siroče) ali i uz ime francuskog medaljera Orphelina iz sedamnaestog vijeka. Prezime Stefanović, pod kojim se takođe pominje, nije nikada i nigde upotrebio.
Prva Orfelinova biografija objavljena je za njegovog života, 1776., u leksikonu ugarskih pisaca učenog mađarskog pijariste Eleka Horanyia i sadrži podatke koje nijedan kasniji izvor nije doveo u sumnju.
Orfelin je rođen u Vukovaru 1726. godine i po vlastitom tvrđenju bio je samouk u šta je, u svetlu zavidnih znanja koja je pokazao u mnogim oblastima, teško poverovati.

Izložba na Kalemegdanu

U Muzeju Srpske pravoslavne crkve u Beogradu čuva se šest autentičnih ploča Zaharija Orfelina, a u saradnji sa JP “Beogradska tvrđava” priređena je izložba u galeriji na Kalemegdanu, u Unutrašnjoj Stambol kapiji. Posetioci mogu pogledati radove do 12. decembra, svakog dana od 10 do 17 časova.
Izloženi otisci na papiru su samostalni grafički listovi sa sledećim kompozicijama: Sveta Trojica sa arhanđelom Mihailom i scenama (1758. godina); Sveti velikomučenik Dimitrije sa izgledom Manastira Velika Remeta (1764); Sveti apostoli Petar i Pavle sa izgledom Donje crkve u Sremskim Karlovcima (1770); Manastir Kuveždin (1772); Sveti knez Lazar (1773) i Manastir Krušedol (1775).

 

Postavite komentar