Pravoslavna braća

Bracafeature

Uoči Srpsko – turskog rata (1876 – 1878), dvojica Jermena, Aranđel Vahram i Petar Šahin, dostavljali su Spskoj vojsci tokom skoro dve godine vojne telegrame koji su razmenjivani između Niškog garnizona i Carigrada. Za srpsku stvar vrbovao ih je Kosta Prendić, sin čuvenog tatarina Riste Prendića.

Kosta je u to vreme bio na čelu aleksinačkog telegrafa. I on je, kao i njegov otac Rista, uživao veliko poverenje Obrenovića, pa je pred Srpsko – turski rat dobio zadatak da započne jednu rizičnu misiju – da na neprijateljskoj strani pronađe saradnike, koji će Srpskoj vojsci omogućiti odlučujuću prednost.

Prendić se prerušio u ćurčiju, obukao prosto seljačko odelo i nabavio određenu količinu robe, kožuhe i drugu narodnu odeću. Prešao je u Niš i robu nudio po kućama. Ulazio je i u turska državna nadleštva, gde je prodavao kožuhe i sklapao prijateljstva, pokušavajući da regrutuje saradnike. Tako je došao i do niškog telegrafa.

– Upravitelj niškog telegrafa bio je Jermenin Aranđel Vahram. Njegov zemljak Petar Šahin bio je telegrafista. Turci su, inače, na najvažnijim, međunarodnim telegrafskim linijama obično postavljali Jermene ili Grke, jer su oni u to vreme bili najveštiji telegrafisti u Turskoj. Međutim, jermenski narod trpeo je još suroviji turski pogrom nego Srbi, pa su ova dvojica, u želji da pomognu svojoj pravoslavnoj braći, prihvatili saradnju sa Prendićem.

Bracai

Telegrafisata Petar Šahin, Jermenin koji je rizikovao život da bi pomogao Srbima

 

U toku 1874, do kraja 1875. godine, Vahram i Šahin su sve turske vojne telegrame, koji su razmenjivani između Carigrada i Niškog garnizona, noću, u zakazano vreme, otpravljali aleksinačkom telegrafu, gde ih je preuzimao Kosta Prendić i dostavljao Vrhovnoj komandi srpske vojske – kaže Milorad Jovanović, kustos Muzeja PTT – a Srbije.

Vrhovna komanda bila je zadovoljna ovom saradnjom, te je na 343 sednici Ministarskog saveta Srbije od 20. oktobra 1875. godine odlučeno: Da se turskim telegrafistima iz Niša: Petru Šahinu i Aranđelu Vahramu, za izvesne usluge dade iz kase ministarstva inostranih dela u ime nagrade 160# ćes (austrijskih dukata, jer Srbija još nije počela da kuje srebrnjake i zlatnike).

Ovo, uzgred, nije bila jedina Prendićeva veza. Uspostavio je kontakt i sa jednim turskim inženjerijskim oficirom koji je živeo u Nišu sa porodicom. Da li je bio podstaknut znatnom svotom novca ili je imao neki drugi motiv – ne zna se, tek inženjer je sačinio plan niške tvrđave i predao ga supruzi, koja je prešla granicu i planove dostavila Kosti telegrafisti. Međutim, srpskoj vojsci bile su potrebne i neke detaljnije pozicije, pa je Prendić opet otišao u Niš. Ali, pošto inženjerova supruga ovoga puta nije smela da ponovi rizični prelaz preko granice, razmena plana je zakazana na graničnom prelazu.

– Na granici je uvek bilo putujućih trgovaca, koji su oko srpske i turske karaule prodavali robu putnicima. Kosta je, opet u ulozi ćurčije, došao rano i poređao svoju robu, glasno je hvaleći i prodajući ponešto. Inženjerijski oficir došao je do turske karaule i, tobož nezainteresovano, počeo da obilazi trgovce. Bilo je dogovoreno da savijeni plan ubaci u džep jednog komada odeće kojeg bi probao. Kao što to obično biva kod ljudi neveštih u takvim stvarima, inženjer je plan, prilikom oblačenja, ispustio na zemlju. Kosta se sagao, hladnokrvno pokupio papir i priključio ga nekim svojim papirima, uz samokritički komentar o svojoj nespretnosti sa tim ‘artijama, recepisima i ostalim andramoljama. Turski oficir je kupio jedan kožuh, a Prendić ga ispratio sa najlepšim željama u prisustvu turskih pograničnih stražara, koji nisu ništa zapazili – priča Jovanović.

Izgleda da su Vahram i Šahin postali sumnjivi, pa su jedne zimske noći pešice prešli granicu, pregazili Moravu i stigli u Aleksinac. Ministarski savet Srbije u zapisniku sa sednice od 1. februara 1876. godine beleži:

Po predlogu Ministra unutrašnjih dela rešeno: Da se telegrafistima turskim, koji su ovamo prebegli – Vahramu i Šahinu daje u ime izdržavanja, prvome po 20#, a drugome po 12# ćesarskih mesečno, računajući od 5. decembra prošle godine.

Nakon oslobođenja Niša i završetka rata, 1878. godine, jermenski telegrafisti pomogli su da se obnovi niški telegraf. Dve godine kasnije, obojica su primljeni za srpske telegrafske činovnike i radili su u Aleksincu. Upravnik im je bio Kosta Prendić.

Aranđel Vahram je 1881. godine prešao u Beograd, i tu ostao do 1888, kada se vratio u Niš, gde je bio upravnik pošte do odlaska u penziju. Petar Šahin je, kao činovnik nižeg reda, gradio karijeru u srpskoj pošti radeći kao poštar ili telegrafista u Nišu, Sokobanji, Žagubici, Tekiji i Čajetini. U Beograd je došao 1889. godine. Ovde je neko vreme, pored osnovnog posla, bio i nastavnik u Poštansko – telegrafskoj školi. Godine 1895. i on je otišao na jug, u Vranje.

Milorad Jovanović i Petar Blečić

Uvodna slika: Milan Obrenović kreće u rat (ilustrovanaistorijasrbije.wordpress.com)

Postavite komentar