Najvrednije marke štampali partizani

markefeature

Najvrednije poštanske marke na našim prostorima, a ujedno i među najčešće fasifikovanim u Italiji, jesu prve marke nove, komunističke Jugoslavije. Njihov izgled osmislio je akademski slikar Đorđe Andrejević Kun, koji ih je i ručno otisnuo na kalupu od kruškovog drveta, u Drvaru, 1944. godine. Od ukupno 20 primeraka te serije, pronađena su samo dva, koja su sada neprocenjive vrednosti – jedan se nalazi u Poštanskom, a drugi u Muzeju umetnosti u Beogradu.

Sve je počelo aprila 1944, kada je Andrejević od Vrhovnog štaba, preko narodnog heroja Ivana Milutinovića, dobio zadatak da napravi idejni crtež za prvu poštansku marku nove Jugoslavije. Tako je Kun izradio crtež koji predstavlja partizanskog borca koji u jednoj ruci drži pušku, a u drugoj zastavu, dok je iznad i ispod ispisan naziv Jugoslavije. Iako je planirano da se Kunove marke početkom juna 1944 odštampaju u štampariji “Borbe”, to je osujetio nemački desant na Drvar, pa je sačuvano samo 20 primeraka, koje je slikar otisnuo na drvorezu.

Markex

Šezdesetih godina ova marka bila je skuplja od automobila fiće

– Pretpostavlja se da je deset Kunovih maraka Tito upotrebio za razna pisma. Jednu je Kun zadržao za sebe, a preostale predao Ivanu Milutinoviću. Ovaj je nekoliko zalepio na pisma koja je slao u Crnu Goru, dva otiska dao je drugovima zaposlenim u štampariji “Borbe”, dok je dva poslao Vladimiru Dedijeru koji je tada boravio u Italiji. Naš muzej je šezdesetih godina otkupio marku sa rednim brojem tri. Bila je toliko skupa da sa za taj novac tada mogao kupiti “fića”. Vrednost sačuvanih primeraka je neprocenjiva, pa ne čudi što italijanski filatelisti za falsifikate plaćaju ogromne sume novca – kaže Dragoljub Popovski, kustos Muzeja PTT – a.

Predlog za uvođenje redovnih poštanskih maraka u Srbiju potekao je od preduzimljivih beogradskih trgovaca, maja 1863. godine. Kako ne bi gubili dragoceno vreme na odlazak do pošte kod Batal džamije (blizu sadašnje savezne skupštine), s obzirom da je trgovački centar bio u zoni današnje Ulice kralja Petra, oni su tražili da se kod Saborne crkve otvori poštanska podružnica ili postavi nekoliko kutija za poštu. Ako to nije bilo izvodljivo, trgovci su predložili da pošta prodaje “pečatne marke” koje bi imale vrednost poštanske takse i koje bi se lepile na pisma, kao dokaz o plaćenoj poštarini. Njihov predlog podržao je ministar finansija Kosta Cukić, pa je aprila 1866. godine u Beč upućen faktor Državne knjigopečatnje (štamparije), Stevan Rajčević, sa zadatkom da se obrati tamošnjem srpskom bankaru Teodoru Tirke, kako bi mu ovaj preporučio crtača i gravera. Rajčeviću je pritom naloženo i da se upozna sa postupkom štampanja maraka i nabavke potrebnog materijala, da bi se marke ubuduće štampale u Srbiji.

– Naše prve redovne poštanske marke sa likom kneza Mihaila Obrenovića odštampane su u Beču, juna 1866. Njihov nacrt i drvorez uradio je austrijski slikar i litograf Vincenz Kacler. Međutim, mesec dana ranije, u Srbiji su odštampane prve novinske marke na kojima se nalazio državni grb, a za koje je nacrt izradio Anastas Jovanović, dvoroupravitelj Obrenovića. Novinske marke, slične kao redovne, deljene su pograničnim poštama i lepljene samo na novine koje su se uvozile iz inostranstva. Te novine su se besplatno delile, kao način borbe protiv nepismenosti – kaže Popovski i dodaje da je tada u Srbiji bilo i onih koji su na uvođenje poštanskih maraka gledali sa podozrenjem. Jedan od njih bio je i Vasa Berar, upravnik štamparije kneza Mihaila, koji je smatrao “…da je zupčenje maraka sumnjiva rabota”, takoreći oblik šifriranja putem koga se mogu odavati državne tajne!

Proklamovanje Srbije za kraljevinu 1882. godine, nije učinilo nikakve izmene u izdavanju maraka, izuzev što je izmenjen grb. Nakon abdikacije kralja Milana, 1889. godine, i stupanja na presto Aleksandra Obrenovića, izdate su marke sa likom mladoga kralja. Među filatelistima su posebno cenjene marke koje su štampane u Parizu za Aleksandrov rođendan 2. avgusta 1903. Dok su stigle u Srbiju, Aleksandar i Draga Mašin bili su već mrtvi (ubijeni su 29. maja), pa je kraljev lik preštampan državnim grbom, posle čega su puštene u opticaj.

Markei

Prigodno izdanje štampano povodom posete Petra I Kolubarskom okrugu, 1914. godine

– Iz vremena Karađorđevića izdvojio bih dva izdanja. Prvo je štampano 1904, kada je krunisan Petar I i proslavljena stogodišnjica ustanka. Nacrt marke uradio je slikar Đorđe Jovanović. U njenoj sredini je medaljon obavijen krinovima, dok su u krugu reljefi Karađorđa i kralja Petra. Ispod medaljona je dvoglavi orao, a ispod orla lenta sa latinskim natpisom “Bog je meni prva nada”. Drugo je prigodno izdanje štampano povodom posete Petra I bojištu u kolubarskom okrugu, 1914. godine – kaže Popovski.

Iako se posle drugog svetskog rata na našim markama javljaju prikazi narodnih heroja, poznatih ličnosti, biljaka, životinja i razni drugi motivi, Popovski ističe da, ukupno gledajući, na njima dominiraju likovi vladara. Osim Obrenovića i Karađorđevića, naš sagovornik posebno izdvaja Tita, čiji se lik nalazi na najvećem broju maraka sa naših prostora.

MarkeiiiMarkeii

1. Jedina marka sa crnim okvirom. To je komemorativna marka izdata povodom ubistva kralja Aleksandra Karađorđevića 1934. godine

2.Poslednja marka Kraljevine Srbije, izdata marta 1920. godine

 

 

 

 

Poslednja marka sa natpisom “Kraljevina Srbija” izdata je marta 1920. godine, i na njoj su prikazani likovi kralja Petra I i regenta Aleksandra. Posle 86 godina, Srbija je ponovo izdala svoje poštanske marke sa natpisom “Srbija”, povodom dvestogodišnjice Mišarske bitke.

 

Najlepše na svetu

Osim što se poštanske marke Kneževine i Kraljevine Srbije izuzetno dobro kotiraju na svetskim aukcijama, naše marke su nekoliko puta bile svsrstane i među najlepše u svetu. Tako je poštanska marka “Pogled na Bohinj sa Triglava”, autora A. Milenkovića, 1968. godine proglašena za najlepšu na planeti. Marka autora Radomira Bojanića, koja je izdata 1992. godine, povodom godišnjice otkrića Amerike, dobila je drugu nagradu, dok je 2002. godine, olimpijska marka (prve olimpijske marke izdate su u Grčkoj, 1896) autorke Marine Kalezić, nagrađena srebrnom medaljom na Olimpijskim igrama u Solt Lejk Sitiju.

 

8 komentara za Najvrednije marke štampali partizani

  • nikola  kaže:

    posedujem 2 markice nove komunisticke jugoslavije.stampane na drvaru od 5 i od 10 para.molim za procenu vrednosti ove dve marke.

    • Elena  kaže:

      Mozete li mi reci koja je vrednost ovih ostalih markica na slikama?

  • nikola  kaže:

    posedujem 5 markica crno uokvirenih kralja aleksandra posle ubistva.od 50,75,1,75.1,50 i 3…molim za procenu vrednosti

    • jaa  kaže:

      tih markica ima jako puno…mizarna im je cena

  • svetlana  kaže:

    ja imam ovu markicu sa likom Aleksandra Karadjordjevica,sa crnim okvirom od 1.50D …zanima me zna li neko njenu vrednost?a imam I sve ostale markice u drugim bojama sa njegovim likom…..

  • dragan  kaže:

    imam osam markica sa crnim okvirom od 25 para jedna,1.50 dinara dva komada,1.75 dinara jedna, 3 dinara dve,5 dinara jedna i 10 dinara jedna i sve su sa crnim okvirom kao i jednu od 5 para zelene boje na njoj su prikazani likovi kralja Petra I i
    regenta Aleksandra.Dali neko moze da mi kaze koja im je cena ?

  • boris  kaže:

    Imam jednu markicu od 5 para koju je stampao Djordje Andrejevic Kun u Drvaru 1944…, zanima me njena vrednost? Hvala

    • Petar Blečić  kaže:

      Poštovani, ukoliko je moguće, preporučujemo vam da tu poštansku marku odnesete u PTT muzej u Beogradu, kako biste dobili neku okvirnu procenu o njenoj vrednosti
      Srdačan pozdrav

Postavite komentar