Prva srpska čitaonica otvorena je u Irigu, prvoga dana Nove 1842. godine, po starom kalendaru. U njoj je, 1848, Jovan Jovanović Zmaj napisao svoju prvu pesmu – „Prolećno jutro“, a Ustav Čitaonice, usvojen 1874. godine, propisao je pravila rada i ponašanja koja su i danas aktuelna.
Jedini dokument koji potvrđuje da je iriška Čitaonica najstarija ustanova te vrste u Srba, jeste knjiga Dositeja Obradovića, koju je Čitaonici poklonio prvi srpski knjižar, Gligorije Vozarević, 20. februara 1842, po starom kalendaru.
– Čitaonica se prvobitno nalazila u zdanju iriške „Srbske škole“, na mestu današnje Direkcije poljoprivredne zadruge. Uoči Drugog svetskog rata, raspolagala je sa preko 3.500 knjiga i oko 50 naslova štampe i periodike, među kojima su, pored srpskih, bile hrvatske, nemačke, mađarske i druge novine iz 19. veka, na koje je Čitaonica bila pretplaćena bezmalo 100 godina i sve ih brižljivo čuvala. Sve su to spalile ustaše aprila 1941, a zgrada Čitaonice minirana je 1944. Spašeno je samo 19 knjiga, mahom one koje su bile na čitanju kod građana. Jedna od njih je i Dositejeva knjiga, na kojoj je upisana posveta Vozarevića i datum 20. februar 1842 – kaže Vesna Ćosić, upravnica Srpske čitaonice i knjižnice u Irigu.
Od kada je osnovana, Srpska čitaonica u Irigu tri puta se selila, a danas je smeštena u zgradi Doma kulture
Naša sagovornica kaže da nije slučajno što je prvo čitalište kod Srba otvoreno upravo u ovom gradu. U 18. i prvoj polovini 19. veka, Irig je bio najveći kulturni centar i ekonomski najrazvijeniji grad u Sremu, koji je nazivan „Fruškogorskom prestonicom“. Tu je još 1828, svega dve godine nakon osnivanja Matice srpske u Pešti, otvorena „Podlužno – sremska biblioteka“, koja spada među najstarije u srpskom narodu.
– Irig je u to vreme prednjačio u borbi za demokratizaciju kulture u odnosu na druge gradove. Značajnu ulogu u tome imali su manastiri koji se podižu u okolini grada od kraja 15. veka, ali i trgovci, koji ovde donose saznanja o kulturnim dostignućima iz drugih sredina, pre svega Austrije. Međutim, vremenom je postalo jasno da Biblioteka ne zadovoljava u potpunosti interese preduzimljivih Irižana, gladnih svežih vesti iz okoline i sveta. Tako se rodila ideja o otvaranju Čitaonice, čiji je osnivač bio krušedolski arhimandrit Dimitrije Krestić. Čim je otvorena, Čitaonica je preplaćena na svu srpsku štampu i izdanja Matice srpske, ali i strane časopise – kaže Ćosićeva i dodaje da Čitaonica od „Podlužno – sremske biblioteke“ nasledila fond od 600 knjiga, pošto je ova prestala da postoji iste godine kada je otvoreno čitalište.
Jovan Jovanović Zmaj napisao je svoju prvu pesmu u Srpskoj čitaonici u Irigu, a kasnije je bio i počasni član ove kuće
Ubrzo, Srpska čitaonica i knjižnica u Irigu razvija bogatu kulturnu delatnost, sličnu sadašnjim domovima kulture. Tako je već 1843. pri Čitaonici osnovano Dobrovoljno družestvo pozorišno, a 1905. i pevačko društvo „Zmaj“, nazvano tako u čast pesnika Jove Jovanovića Zmaja, počasnog člana Čitaonice, koji je umro godinu dana ranije.
– Upravo u našoj Čitaonici Jova Jovanović Zmaj je napisao svoju prvu pesmu – „Prolećno jutro“. Bilo je to 1848. godine, kada je pesnikov otac, gradonačelnik Novog Sada, sklonio porodicu u Irig, na godinu dana. Zmaj je često dolazio u Čitaonicu, a u Irigu je sahranjena i njegova mlađa sestra, kojoj je kasnije posvetio jednu od svojih pesama – priča Ćosićeva.
A koliko je Irig u ta davna vremena bio napredna sredina, pokazuje i Ustav Čitaonice od 12. avgusta 1874. godine, koji je potvrdila i Kraljvska zemaljska vlada u Zagrebu. To je, inače, drugi Ustav Čitališta. Prvi, koji je donesen na Osnivačkoj skupštini od 23. decembra 1841, nije sačuvan, tako da se o njemu ništa ne zna.
Ustav Čitaonice iz 1874. propisao je pravila koja su i danas aktuelna
– Interesantan je četvrti član Ustava iz 1874. u kojem stoji da: ‘svaki neprikornog vladanja Srbin, Hrvat i uopće Sloven, kao i svaki Nesloven, kome leži na srcu napredak našeg naroda, može biti članom našeg društva’. A već narednim, petim članom podvučeno je da: ‘ovo važi i za ženskinje’. Sve to svedoči o jednoj ustanovi koja nije bila nacionalistička, i koja se još tada zalagala za ravnopravnost žena. Taj Ustav je, inače, važio sve do 1961. godine, odnosno skoro 100 godina – objašnjava naša sagovornica.
Naredne, 1962. godine, Čitaonica je izmeštena u zgradu u kojoj se danas nalazi Turistička organizacija Iriga, da bi odatle, pre nekih 15 godina, bila preseljena u Dom kulture. U svom fondu ima 35.000 knjiga i stotinak slika.
Petar Blečić
Samo dvaput prestajala da radi
Tokom 171 godine postojanja, Srpska čitaonica i knjižnica u Irigu nije radila samo u dva navrata: za vreme Prvog i Drugog svetskog rata. U prvom slučaju, austrijanci su po dolasku u Irig pohapsili sve članove Odbora Čitaonice. Deo njih interniran je u Kadetsku školu u Sremskoj Kamenici, drugi su zatvoreni u Petrovaradinu, dok je manja grupa ostala u Irigu u kućnom pritvoru. Sva imovina čitaonice je konfiskovana, a uništen je i deo inventara.
Irig, Jovan Jovanović Zmaj, Srpska čitaonica