Maštala o Kini, skućila se u Norveškoj

Radila je u kompanijama koje se bave telekomunikacijama, građevinarstvom, ribarstvom, u bolnicama i socijalnim ustanovama, a nije inženjer, menadžer, građevinac…Njen alat je – znanje jezika. Dragana Paulsen je prevodilac. I to, sa kineskog na norveški i obrnuto. Kad zatreba, tu je i maternji – srpski, a povremeno “uključuje” engleski i holandski. Za obične smrtnike, neobična lingvistička kombinacija!

Ono što njenu priču čini još zanimljivijom je da je maštala o životu u Kini, a skućila se u Norveškoj. Dok je studirala na Filološkom fakultetu u Beogradu bila je zaljubljena u Kinu, kineski jezik, kulturu, tradiciju, filozofiju, medicinu…
– Glavni razlog zašto sam izabrala kineski jeste kineska filozofija, njihov osećaj za disciplinu i pragmatičnost. Zatim su tu i kineski karakteri, “znakovi”, kako ih mi zovemo, koji predstavljaju umetnost za sebe. Mnogo volim da pišem na kineskom i njihova prebogata kultura ne prestaje da me oduševljava. U Kini sam boravila godinu dana nakon diplomiranja. Predavala sam engleski jezik i usput uzela još jedan sertifikat iz kineskog – priča Dragana.

U Kini je boravila godinu dana i nadala se da će tu naći posao i ostati

Dok je živela u Putjenu, na jugoistoku Kine, bila je presrećna. Kako kaže, neprekidno je pratio osećaj da bi bez problema mogla da živi tamo do kraja života. Puno je radila, ali joj to nimalo nije smetalo.
A onda se dogodilo “to nešto” što je Dragani promenilo život. Tu, u Kini, upoznala je Kjartana Ivara Paulsena, IT konsultanta iz Osla. I posle višegodišnjeg druženja, dopisivanja, povremenog viđanja, preselila se u Norvešku, a zatim i postala gospođa Paulsen.

 
Prijateljstvo započeto u Kini završilo se brakom: Dragana i Kjartan

– U Oslu živim od 2009. godine. Eto, igrom slučaja, inače, stvarno nikada nisam ni pomišljala da ću živeti ovde. Norvežani su vrlo prijatan i topao narod, brzo sam se navikla, ali, naravno, uvek postoji nostalgija. Sada preko interneta pratim sve vesti iz naše zemlje, na forumima sam, čitam čak i komentare čitalaca…I to je neka vrsta nostalgije. Poslovno, svakako, imam mnogo veće šanse za napredovanje i stalno učenje. Kao prevodilac – konsultant pomažem uglavnom u komunikaciji između norveških i kineskih firmi. Sarađujem i sa Norveško – kineskom privrednom komorom gde podučavam članove tog udruženja, uglavnom Norvežane, osnovnoj komunikaciji na kineskom, kako bi im to olakšalo poslovanje sa kineskim firmama. Kao slobodni strelac angažovana sam i od strane ekonomskog i trgovinskog odeljenja Kineske ambasade u Oslu gde pomažem u čitanju norveške stampe i medija uopšte – nabraja Dragana i dodaje da, pored svega, prevodi i sa norveškog ili kineskog na engleski, a drži i privatne časove.

Iz porodičnog albuma, sa putovanja po severu Norveške: Trol i ponoćno sunce

Na fakultetu je dve godine učila i holandski, i to je, kako kaže, drugi jezik koji obožava i žao joj je što ga trenutno malo koristi. Ipak, povremeno prevodi za jednu flamansku prevodilačku agenciju iz Genta. Raznovrsnost u poslu joj prija, ali podrazumeva i stalno “kretanje od nule”, jer nije isto prevoditi u građevinarstvu, zdravstvu ili ribarskoj industriji. To su stalno novi termini, potpuno različite oblasti koje treba savladati, drugačija komunikacija. Dragana, ipak, sve to radi sa uživanjem. Jedino, taj dinamičan poslovni ritam ne ostavlja baš mnogo mogućnosti da se negde otputuje na duže. U “Jugu” – Srbiju i Liku, gde su joj najbliži, dolaze jednom godišnje, na kratko.

Božićna trpeza

– Ono što nam je bitno je da čuvamo obe kulture u porodici. Naša jela se redovno spremaju i ne preskačemo česnicu za Božić i farbanje jaja (ovde to ne rade) na Uskrs. Zovemo i razne prijatelje na slavlje. Prošle godine su bili Ruskinja, Kineskinja, Srbi, Šveđanin i Norvežani.
Imamo par prijatelja Srba ovde, uglavnom su to mladi bračni parovi, gde je muz IT, mašinski ili elektro – inženjer koji je dobio posao, a žena i deca su došli sa njim. To je sve češće u poslednje vreme i milo mi je kad neko od mojih prijatelja dođe u priliku da se oduševljava ovom mirnom i stabilnom zemljom i sa mnogo manje stresa planira budućnost za svoje dete, a i sebe. Visok standard omogućava razne blagodeti – kaže Dragana i dodaje da je život u ovoj trenutno najpopularnijoj evropskoj “zemlji iz bajke” zaista mnogo opušteniji, smireniji i lepši.

Olivera Radaković

Slike sa putovanja: Spomenik posvećen drugovima iz Jugoslavije