prezimenafeature

Radogostić, Zarubica, Trzin, Hreljić, Zaklan, Bujak… samo su neka od najstarijih srpskih prezimena. Većina njih se pominje u pisanim istorijskim izvorima iz 13, 14. veka, poput Dečanske hrisovulje (darovnice) kojom je Stefan Dečanski deo svojih poseda poklonio istoimenom manastiru. Na ovom dokumentu su, naime, popisana imena svih ljudi (u nekim slučajevima i tri, četiri generacije potomaka) koji su tada živeli na tom posedu.

 

Muški predak

Srpska prezimena su većinom nastajala po muškom pretku (patronimi), pa su potomci Jovanovi, Radogostovi, Petrovi, Nikolini, postali Jovanovići, Radogostovići, Petrovići, Nikolići… Prezimena po ženskom pretku (matronimi) su ređa, a vezuju se za žene koje su se istakle u borbi ili su, prosto, ostale udovice. To su Marići, Stanići, Jelići – kaže etnolog Miroslav Niškanović, jedan od retkih koji se bavi ovom problematikom i autor jedinstvene knjige “Srpska prezimena”.

srpskaprezimenaiNaslovna strana knjige Miroslava Niškanovića

Prema njegovim rečima, pored prezimena koja odražavaju vezu sa nekom drugom osobom (obično vezu roditelj – deca), imamo i ona koja označavaju lični izgled ili karakter, ali i nadimak osobe po kojoj je nastalo prezime: Slijepčević, Ćosić (ćosav), Brkić (brkat), Mudrinić, Divljak, Bujak (brz, hitar), Guzina, Ubiparip, Vrtikapa…

Tu su i prezimena koja ukazuju na bivše mesto boravka i koja su najčešća u Vojvodini, kao Birčanin, Crnogorac, Bosanac, Kaćanski…, ali i prezimena nastala prema zanimanjima: Samardžić, Moler, Popović, Ćurčić (od ćurčija – kožar, krznar), Kalajdžić (od kalajdžija – zanatlija koji kalajiše sudove), Mešterović (od mešter – učitelj), Pandurović, Ćatović (od ćata – pisar), Hodžić (od hodža – muslimanski sveštenik), Keserović (turska reč keser označava stolarsku alatku koja služi za “kopanje” korita, korpica… slovenska reč za nju je tesla).


Grdinić i Drakulić

Izuzetno stara srpska prezimena u najvećem broju su sačuvana u onim krajevima gde se najviše polagalo na tradiciju, poput Crne Gore i Hercegovine. Njihovom nastanku u velikoj meri je kumovao odnos prema drugim bratstvima, kao i činjenica da su nastala u ratničkom društvu.

– U ovim krajevima i bivšoj Vojnoj krajini, imamo prezimena kao što su Grdinić, Grubanov, Jovanda… Ovo poslednje je, recimo, izvedeno od imena Jovan. Nazvati tada nekoga Jovicom, u tim krajevima, bila je najveća uvreda. Jovanda, sa druge strane, zvuči silno, snažno i trebalo je da zaplaši neprijatelja, po principu: Kako ćeš ti takav na Jovandu ili Vidi ga, Grdnog – objašnjava Niškanović.

On dodaje da u ovu grupu spadaju i prezimena u kojima se vidi veza sa određenom životinjom, poput Vukotića, Međedovića ili Drakulića. Snaga vuka, medveda ili zmaja, trebalo je da se prenese na nosioca i zaštiti ga od neprijatelja i zlih sila. Pri tom, treba reći da Drakulići ili Drakulovići, nemaju nikakve veze sa najpoznatijim vampirom. Reč je o starobalkanskom imenu, dok se prezime u Srbiji koristi još od 11. veka, mnogo pre vremena Vlada Cepeša.

prezimenaiiOpet, ima prezimena koja su nam danas smešna, iako su im u prošlosti pridavana druga značenja. Takva su, primera radi, prezimena Gaće, Karagaća, Kura(j)ica… Gaće su u prošlim vremenima bile naziv za čakšire ili pantalone, a ne za gaće koje se nose ispod “gaća”. Karagaća je, stoga, bio rodonačelnik sa crnim pantalonama, ali šta reći za Derigaće, Paligaće ili Serigaće? Ono što važi za Gaće, u određenom smislu, važi i za Kura(j)ice – kur je praslovenska i sveslovenska reč za petla, čija je deminutivna izvedenica vremenom dobila značenje… znate već.

Sa druge strane, ima Domazet(ovića) i Žugića koji se neće preterano obradovati, kada otkriju poreklo svoga prezimena. Izrazom domazet ranije se označavao muškarac koji je, kada se oženio, došao da živi u kući i na imanju ženine porodice (što bi se danas reklo: udao se); dok je žuga bio uzvik za vabljenje gusaka (žuga, žuga, žuga), ali i naziv tvrdokrilca koji živi u đubretu, odnosno larve slaninara, koja nagriza suvo meso (u prenesenom značenju žugav znači zajedljiv, tako da može označavati i prepredenjaka).

Petar Blečić

 

Vreme promenilo značenje

Danilović – u osnovi mu je lično ime Danilo,iz grčkog jezika modifikovano ime biblijskog proroka Danijela

Divac – od reči div ili istovetnog muškog imena. Znači mladi Div, to jest sin Diva. Divci se nalaze u dokumentima još u 15. veku

Ekmečić – interesantno prezime po zanimanju rodonačelnika, koji je bio pekar – ekmedžija (balkanski turcizam). Retko prezime za tako rasprostranjeno zanimanje

Karadžić – prezime dobijeno po rodonačelniku koji se zvao Karadža. Karadža je turcizam sa značenjem “vo crne dlake”, ali i – srna.

Korać – reć korać preuzeta je iz kovačke terminologije i predstavlja naziv za čekić kojim se potkivaju konji.

Savić – u osnovi ovog prezimena, ali i imena, jeste lično ime Sava, sa značenjima starac ili deda

Stojaković – reč stojak označava motku sa cijepom, kojom se mlati žito, ali i debeo i dugačak štap uopšte. Često su ga nosili lokalni uglednici

 

Prikradao se ložnici

Interesantno je i poreklo prezimena Glumac, Glumčev… Po nekim verzijama, ovo prezime sadrži i voajersku primesu, jer je glumac (ili prislušnik) u nekim krajevima bio onaj koji se prikrada do prozora ložnice (gde spavaju mladenci) i sluša (i obaveštava) prve tri večeri šta se tamo dešava.

 

, , , ,
35 thoughts on “Najstarija srpska prezimena”
  1. Molim za saznanje o poreklu prezimena Čegar(sv.Jovan slava,Glamoč,selo Crni Vrh-izbegli 1993.)Hvala,pozz

    1. Чегари су из племена Чегара са Црног Врха (Гламоч). Касније су се спуштали у град Гламоч, потом расељавали. Порекло презимена нема никакве везе са планином Чегар код Ниша. Чланови овог племена су се углавном бавили сточарством, и постоје индиције да су по томе добили презиме.
      У књизи о презименима из Гламоча, пише да се презиме Чегар спомиње још у средњем веку.

      А ево још пар занимљивих:

      Порекло становништва села Прдуово Село, општина Гламоч. Стање из 1920-21. године. Према истраживању Боривоја Милојевића „Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље“. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
      – Чегар је доселио из Црног Врха у кметство, „послије Аустрије“. Слави Св. Јована.

      Порекло становништва села Црни Врх, општина Гламоч. Према истраживању Петра Рађеновића „Унац“ из 1933-34. године.
      -— Чегари (12 к.) славе Јовањдан. Доселили су се од Дрниша у Далмацији, по прилици пре 200 година. Онај што се је први овамо доселио прозван је Чегаром, а право му име било Сава. Стеван, старац од 80 г., који је ово причао вели да се је од Саве па до њега изредало шест колена, и то: Сава—Илија—Давид—Васо—Стојан—Стеван. Селили су одавде Чегари у Стекеровце, Подрашницу и на Кола.

  2. nešto više o poreklu i nastanku prezimena Batinić, Čučić i Šimrak, Pozdrav

  3. Pozdrav
    Dejan Zabaljac iz Vrbasa.
    Hteo bih da saznam nesto vise o mom prezimenu i poreklu.Moj otac kaze da potice jos pre Kosovske bitke i da smo odatle i dosli…Nista dalje ne znamo.
    Unapred hvala. 🙂

  4. Da li mi neko može reći nešto o prezimenu Ćika moji su izbegli sa Korduna 95 zanm samo da je jako retko i da nas jako malo ima .

  5. молим да ми неко каже нешто о пореклу презимена Черевицки

    1. Prezime Čerevicki etimološki “vuče” ime od sela Čerević na Dunavu, iz kojeg je žena sa tri sina (bez muža) iz nekog razloga prebegla u Bačku, u Rumenku.
      Tada su (smo) se prezivali Nikolić, špic name Kokini. Od “baba Čerevićka” i sinovi “Čerevićki” postadosmo Čerevicki.
      Jedan od sinova je ostao sa majkom u Rumenci, drugi je prešao nazad u Srem u Ledince, a treći u Rumu, i to su moji preci.

      Slavimo Svetog Nikolu. Upoznao sam i Čerevicke iz Rusije, nismo niukakvom rodu. Čajkovski je komponovao operu pod tim imenom, i siguran sam da se ne odnosi na nas…

      1. Čajkovski i njegova opera (čerevički) nemaju nikakve veze sa prezimenom Čerevicki.Čerevički je naziv za vrstu cipela koje su nosile princeze i kraljice

  6. Pretpostavljam da je moje prezime doslo od pretka Ivka mozete li mi vise reci o starosti i poreklu mog prezimena!!!
    Unapred hvala!

  7. pokušavam duze vremena da pronađem poreklo prezimena ŠILIĆ, ali mi ne polazi za rukom, kao ni poreklo predela odakle su krenuli ŠILIĆI da bi se nastanili u Vojvodini. Verovatno je to bila sporadična seoba, jer prvi termini su iz vremena 1.401 godine.
    Bio bih zahvalan da me se uputi na adresu na kojoj bi pronašao ogdovore na ova pitanja.
    Milorad Šilić, Novi Sad

  8. Zna li neko poreklo prezimena Radojčin?Moji kažu da potičemo iz istočne Hercegovine.Unapred hvala!

  9. @”Zna li neko poreklo prezimena Radojčin?”
    – Postojao je izvesni Radoica, iz porodice Dabovic. Od njega je poteklo prezime

    1. У попису из 1863год. град Чачак село Вујетинци.Живели су:
      -НЕОВИТОВИЋ СИМА(39)жена СТАНИЦА(30),син АЛЕКСАНДАР(9),син АЛЕКСА(7),син АЛЕКСИЈЕ(5),кћи РАДОЈКА(11),кћи МИЛЕНИЈА(2)
      -НЕОВИТОВИЋ ЛАЗАР(51),жена АНИЦА(40),син ВАСИЛИЈЕ(24),син НЕНАД(1),кћи СТАНОЈКА(12),кћи СТАНИЦА(8),кћи СТАНКА(6),кћи ЉУБИЦА(4),кћи РУЖИЦА(2)
      Њихови потомци се касније презивају Новитовић, део потомака по Симу узима презиме Симовић а део потомака по Лазару узима Лазовић.Тако да су данас у употреби три презимена Новитовић, Симовић и Лазовић.
      По предању прича се да су дошла три сина(Симо, Лазар и Мијаило)са мајком Новитом наводно из Црне Горе у бежању од крвне освете у околину Чачка село Вујетинци.
      Мијаило није уписан у попису 1863год. а данас постоји фамилија Мијаиловић.Све ове фамилије славе исту слави св. Ђурђевдан.
      Ако знате нешто више о њиховом пореклу и коренима био бих захвалан на одговору.Хвала

        1. Obrovići prezime nose po Obradu Peroviću. Dakle, poreklom su od Perovića iz Ostre.

  10. Здраво.
    Јел неко има информације о мом презимену Црнојачки ?
    Хвала унапред.

  11. Pa pravo da vam kazem starost prezimena je vazna ako se ide samo po crkvenim pravilima….po tom pravilu trebalo bi da najstarije prezime vlada Drzavom…ali kao i za to i za jos druga bitna crkvena pravila necete nista saznati jer crkva narod drzi u neznanju da bi lakse vernicima vladala….eto na primer moje prezime Zeba je jedno od 4 tiri najstarija prezimena na svetu…..Toliko o tome….obratite se SPC sa tim pitanjima o starosti prezimena….i sta znaci starost prezimena po SPC….Da li je prezime Hrebeljanovic Lazar bilo najstarije u vreme Kosovske bitke….i ko je izabran na presto posle Lazara samo zato sto je tad imao najstarije prezime….i da li je imao najstarije prezime…..pitajte SPC nek vam odgovori…..normalno je da cete naici na cutnju od strane SPC jer joj ne odgovara da se to zna ….ali bez obzira pitajte jer je to najstarije crkveno pravilo….AJDE JA OVIM PUTEM PITAM SPC STA ZNACI STAROST PREZIMENA PO SPC…..

  12. Interesuje me poreklo prezimena:
    1. Dumić (Zlatar ili Stara Hercegovina);
    2. Zdravković (Kosovo);
    3. Meseldžija (Glamoč);
    4. Kozomora i Kozomara (Hercegovina);
    5. Ćirović (Zlatar).

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *