Čiji je “ribar” lepši – beogradski ili zagrebački?

ribar-future

Dve istovetne skulpture krase fontane u srpskoj i hrvatskoj prestonici. “Borba čoveka sa zmijom”, ili kako je od milošte skraćeno zovemo samo “ribar”, jedna od najstarijih fontana u Beogradu, nalazi se na Kalemgdanu već više od jednog veka, a zagrebački “brat blizanac” isto toliko dugo stoji na Jezuitskom trgu. Ako ste odmah krenuli da nagađate – ko je koga kopirao, ili čija je skulptura lepša, starija i originalnija – u zamci ste! Obe su originalna dela istog vajara, nastala greškom, zahvaljujući jednoj lažnoj vesti o brodolomu.

Poznati srpski vajar Simeon Roksandić (1874 – 1943), rodom sa Banije, iz okoline Gline, koji se školovao po evropskim metropolama, a jedno vreme živeo u Rimu, radio je u svom italijanskom ateljeu skulpturu ribara koji se bori sa zmijom za Balkansku izložbu u Londonu 1907. godine. Uoči izložbe, greškom je obavešten da je brod koji je prevozio skulpturu potonuo. Umetnik je odmah prionuo na posao i od gipsane makete uradio novi odlivak. Tako se dogodilo da je na kraju završio sa dva istovetna rada. Jedan je kasnije otkupio grad Beograd, a drugi Zagreb i oba “ribara” su, zbog lepote i monumentalnosti dela, postavljena na reprezentativna mesta – Kalemgdan i Gornji grad.

ribar-bgribar-zagreb

 

 

 

 

 

 

 

Beogradski “ribar” na Kalemegdanu i zagrebački na Jezuitskim trgom

U Beogradu, gde danas ima tridesetak fontana, ovo je jedna od najstarijih, tačnije prva postavljena u prošlom veku. Najstarija, takozvana “Terazijska česma” podignuta je ispred hotela “Moskva”, 1860. godine po nalogu kneza Miloša Obrenovića, čime je obeležen njegov povratak na presto. Izradio je kamenorezac Franc Loran, a stajala je na mestu gde se nalazio rezervoar za vodu u obliku kule. U vreme radova na regulaciji Terazija 1911 – 1912. godine, odnesena je u Topčider, odakle je vraćena tek 1976. godine. Baš u vreme kada je “česma” preseljena, krenulo je uređenje platoa u Kalemegdanskom parku, pa je 1912. godine, u blizini promenade postavljen “Ribar”. Tek 44 godine kasnije, pored Sportsko rekreativnog centra Tašmajdan postavljena je nova fontana.

simeon roksandićčesma dečak sa krčagom1. Bista Simeona Roksandića takođe se nalazi na Kalemegdanu

2. Najpoznatija Roksandićeva skulptura, „Dečak za razbijenim krčagom“ 

Simeon Roksandić koji pripada najstarijoj generaciji srpskih vajara, predstavnik je srpskog akademizma i jedan od osnivača jugoslovenskog udruženja umetnika “Lada” (prvo umetničko udruženje kod nas, osnovano 1904. godine u čast stogodišnjice Prvog srpskog ustanka).
Među najznačajnija njegova dela spadaju ženske figure na grobu Sime Matavulja iz 1910. godine, a od kasnijih radova spomenici dr Lazi Pačuu i Živojinu Mišiću.

Skulptura po kojoj je Roksandić ušao u istoriju srpskog vajarstva je „Dečak za razbijenim krčagom“ na Čukur česmi u Beogradu. Skulptura je podignuta 1931. godine, nalazi se u Dobračinoj ulici, na mestu nekadašnje česme, na kojoj je 3. juna 1862. jedan turski vojnik ubio srpskog dečaka, šegrta Savu, jer je ovaj protestovao što mu je Turčin sklonio krčag sa česme. Ovaj događaj bio je uvod u krvave sukobe između beogradskih Srba i Turaka, i povod za bombardovanje Beograda od strane Turaka 5. juna 1862. godine. U spomen na te događaje, podignut je na tom mestu, iz sredstava Zadužbine trgovca Tome Vanđela, spomenik sa statuom dečaka.

Olivera Radaković

 

Postavite komentar