Učenici u neobičnoj šetnji

dom-future

“Nepoznato o poznatom” bio je naziv edukativne radionice koju je organizovalo udruženje Srbinside, a učestvovali su đaci iz domova učenika srednjih škola u Beogradu. Njih 35, zajedno sa vaspitačima iz nekoliko domova i predstavnicima programske službe Doma učenika, imali su “zadatak” da šetajući po Kalemegdanu diskutuju o manje poznatim detaljima iz istorije Beograda i Srbije.

Tako su odmah na ulazu u Kalemegdanski park videli spomenik koji oslikava trenutak kada su Turci pre svog odlaska iz Beograda predali ključeve grada Srbima, kamenu ploču na desnoj strani od ulaza, na koju retko ko obrati pažnju. To je bio povod da se vratimo u prošlost, zamislimo tvrđavu kao glavno vojno uporište i ogromno polje koje je okružuje, pomenemo bitke, kako je život tada izgledao u Beogradu, kneza Mihaila Obrenovića i primanje ključeva grada…

Dom učenika - Kalemegdandom-deca2

 

 

 
“Došli” smo tako i do prvog beogradskog urbaniste Emilijana Josimovića, koji je možda najzaslužniji što je danas na ovom mestu, gde je nekada bila golet, veliki park. On je zamislio da “ozeleni” grad, ta ideja se mnogima dopala, a 1887. godine Ministarstvo privrede Kraljevine Srbije odobrilo je Opštini beogradskoj da može uzeti 5.000 mladica drveća sa Tare. Oko 160 komada zasađeno je na Kalemegdanu, ali uz ovu lepu priču ide, nažalost, i jedna ružna. Naime, od tih 5.000 sadnica po beogradskim parkovima zasađeno je tek negde oko 300, a gde su završile ostale – ne zna se!

Dom ucenika-spomenik Spomenik zahvalnosti Francuskoj

Još jedna ne baš vesela priča dočekala je našu malu ekspediciju ispred spomenika zahvalnosti Francuskoj. Ma koliko su se učenici divili lepoti ovog spomenika, izgrađenog 1930. godine (vajar Ivan Meštrović) nije im bilo svejedno kada su saznali da je na tom mestu nekada bio spomenik Karađorđu koga su srušili austrougari 1916. Spomenik je bio svedok velikog stradanja, u vreme njegovog rušenja Srbija je izgubila 60 odsto muškog stanovništva. Jedini sačuvani deo ove spomeničke celine je figura slepog guslara koji hoda sa štapom, koja se nalazi u depou Muzeja Tome Rosandića koji pripada Muzeju grada Beograda.

Svi su uživali u pričama o fontani, o platou koji je nekada bio glavno mesto za igranke, o Prirodnjačkom muzeja, gde je četrdesetih godina XIX veka bila smeštena karaula za stražare koji su čuvali Stambol kapiju… Interesantna su im bila i objašnjenja zašto se Karađorđeva i Stambol kapija baš tako zovu, pa priče o spomeniku Pobednik i Rimskom bunaru, kuli Nebojši, crkvi Ružici…

učenici kod fontanedom-tenk

 

 

 

 

 

 

 

 

Ipak, najviše su se zadržali kod Vojnog muzeja, razgledajući topove i slušajući priču o jedinstvenoj u svetu – poljskoj tenketi. Na samom kraju druženja videli su izložbu Beograd na starim razglednicama, gde su sa posebnim uživanjem “prepoznavali” stare Terazije, Knez Mihailovu, Savamalu…

dom-petardrapsinizložba stare razglednice
Uspomena na lepo druženje: Učenici iz Doma Petar Drapšin koji su bili među najaktivnijima u radionici

dom-devojkedom-jovan-i-milija

 

 

 

 

 

 

 

    Mladi, lepi i veseli: Devojke iz medicinske škole i momci iz građevinske

dom-devojke1dom-decaci

 

 

 

 

 

 

 

Poziranje za kraj: Kažu da su se lepo proveli i puno toga naučili

Postavite komentar