Zašto kažemo “španska sela”?

spansko-selo-veb

Koliko puta ste čuli izraz “španska sela”?! Da li ste se nekada zapitali zašto za nešto što nam je nejasno, nedokučivo, nerazumljivo kažemo “to su za mene španska sela”?! Ova, već dugo odomaćena fraza, zapravo nema nikakve veze sa Španijom.

Navodno ju je prvi upotrebio slavni Gete u svom čuvenom romanu “Jadi mladog Vertera”. Pretpostavlja se, međutim, da je nastala ukrštanjem dve starije nemačke fraze: “češka sela” (nemačkim vojnicima koji su tokom Tridesetogodišnjeg rata (1618 – 1648) prolazili kroz Češku, slovenska imena sela zvučala su čudno, nerazumljivo) i “to mi dođe španski” (u smislu to mi dođe nerazumljivo, slično kao što Francuzi kažu “to je grčki” ili Španci “to je arapski za mene”).

Pijan kao majka, nabiti rogove, dobiti korpu, košta ga kao svetog Petra kajgana, plava krv, kad na vrbi rodi grožđe, ostati na cedilu, španska sela… Iako fraze često upotrebljavamo u govoru i znamo dobro šta one danas znače, retko kada se zapitamo zašto se baš tako kaže, to jest kako su ti izrazi nastali. Za većinu nas, sve su to stvarno – španska sela.

pijanac-veb

Pijan kao majka

Otuda su iznenađenja moguća čak i kada verujemo da znamo poreklo neke fraze. Dobar primer za to je izraz pijan kao majka. Među mnogim njenim tumačenjima, posebno se ističe ono po kojem ova fraza potiče iz vremena kada su se žene porađale po kućama, bez stručne pomoći – u slučajevima zastoja porođaja, babice su davale porodiljama da piju alkohol, i to po mogućnosti što jaču rakiju, kao sredstvo protiv bolova. Tako je, često se smatra, nastao i izraz pijan kao majka, jer su žene u porodu stvarno bile pijane!
Međutim, lingvisti imaju drugačije objašnjenje.

– Čuveni ruski lingvista Nikita Tolstoj, povezao je ovo poznato slovensko poređenje sa nešto širim izrazom pijan kao majka zemlja. Naime, kod primitivnih naroda postoji verovanje da je majka zemlja sveopšta majka – prroditeljka celog živog sveta. Da bi ispunila tu svoju primarnu funkciju reprodukcije, majka zemlja mora obilato da bude natopljena vlagom, kišom. Svakog proleća, obilno natopljena prolećnim vodama, zemlja postaje napojena ili – “pijana” majka zemlja. Stoga je pridev pijan u ovoj frazi prvobitno značio: napit, napojen – objašnjava dr Dragana Mršević – Radović, profesorka Filološkog fakulteta u Beogradu i jedan od najboljih poznavalaca frazeologije u našem jeziku.

Rogonja-veb

Fraza “nabiti rogove” najverovatnije potiče još iz stare Grčke

I za frazu “nabiti rogove” postoji više objašnjenja. Prema jednom, najmaštovitijem, francuski kralj imao je običaj da muža neke dvorske dame koja bi mu se posebno svidela pošalje u lov da bi u međuvremenu mogao osvojiti njegovu ženu. Prevareni muž bio je obavezan da, kao dokaz izvršenja kraljevog naloga, donese jelenje rogove, zbog čega su ga dvorani koji su znali o čemu se radi nazivali “rogonja” i govorili da mu je žena “nabila rogove”.
Ipak, pošto je ovaj izraz postojao davno pre vladavine čuvenih francuskih Lujeva, verovatnije je da mu je osnova bila u običaju, zabeleženom još u staroj Grčkoj, da se za nemoralno ponašanje žena kažnjavaju muževi time što su im na javnom mestu stavljali rogove na glavu (rogovi predstavljaju falusni simbol, a dva roga su dva falusa, koje je muž trpeo u životu svoje žene).

Kada smo već kod muško – ženskih odnosa, nije na odmet pomenuti kako je nastao izraz “dobiti korpu”, sa značenjem “dati otkaz”, “odbiti”. Ova fraza uvezena je iz Nemačke, a u Srbiju su je doneli naši prvi studenti koji su tamo studirali. Svoj postanak, verovatno, duguje činjenici da je u nemačkim zemljama još pre 15. veka zaljubljenik podizan, tj izvlačen do prozora svoje voljene u korpi. Kada ne bi bio uslišen ili dobrodošao, dobijao bi korpu sa oštećenim dnom, kroz koju je propadao na zemlju, ili bi ga nesuđena ljubavnica prosto ostavljala da visi u korpi kraj zida, na pola puta do njenog prozora. Setite se toga kada sledeći put “dobijete” korpu i shvatićete da to i nije tako strašno kao što je bilo ranije. 

Među frazama preuzetim iz stranih jezika, nalazi se i izraz “plava krv”, kojim se označavaju pripadnici aristokratskih porodica. Za razliku od mnogih drugih, za ovu frazu se manje – više zna kako je i kada nastao. Bilo je to u vreme kada su tamnoputi Maori vladali Španijom. Članovi starih kastiljanskih porodica tada su sa ponosom isticali kako njihovu krv nisu zagadili strani osvajači, a izraz koji su upotrebljavali, “plava krv”, potiče otuda što su vene na njihovoj svetloj koži bile uočljivo plave.

Sveti Petar i kajgana

Verovatno smo se svi, bar jednom, zapitali kakva je to bila kajgana koja se vezuje za ime svetog Petra.
– O tome je pisao još Veselin Čajkanović. On je našao da je ovaj izraz preuzet iz grčke poslovice, u kojoj je, umesto svetog Petra, u istoj ulozi sveti Đorđe. Poslovica je, opet, nastala iz jedne legende o čudu koje je sveti Đorđe učinio u Paflagoniji. Priča se da je neki dečko napravio kajganu svetom Đorđu i odneo je u crkvu. Tada naiđu četiri trgovca da se pomole Bogu, vide kajganu i pojedu je. Ali, svetac učini čudo i oni nisu mogli da izađu iz hrama dok svaki od njih nije dao veliki prilog u zlatu – kaže dr Mršević – Radović.

Ostati na cedilu

Kako piše Milan Šipka u svom delu “Zašto se kaže?”, koje sadrži objašnjenja 130 najčešćih fraza u našem jeziku, izraz “ostati na cedilu” u značenju “naći se u neprilici”, “biti prevaren” i slično, deo je šire izreke, koju je Vuk Karadžić zabeležio u srpskim narodnim poslovicama. Tu stoji: “Ostao kao brabonjak na cijedilu. Đekoja se ovca ili koza pobrabonja u muzilici kad je muzu, pa kad se mlijeko procijedi, brabonjci ostanu na cijedilu. Mjesto brabonjak govori se i druga riječ”.

Kad na vrbi rodi grožđe

Frazu “kad na vrbi rodi grožđe” upotrebljavamo sa značenjem “nikada”. Međutim, to i nije baš tako, posebno ako ste vernik. Naime, neplodno drveće koje rađa korisnim plodovima navodno je postojalo u Rajskom vrtu iz koga su proterani Adam i Eva. Pošto će, prema hrišćanskom učenju, drugim Hristovim dolaskom, nastupiti svet Spasenja, za očekivati je da će tada i na vrbi opet roditi grožđe. Nevolja je, pak, u tome što su mnogi ljudi u međuvremenu izgubili strpljenje u iščekivanju, pa su ovu frazu počeli da upotrebljavaju u opštepoznatom značenju.

 

Tagovi:  ,

Postavite komentar