Kovin: Pešačenje po delti Dunava

Kovin Stari grad

Najveća maketa Dunava na svetu nalazi se u Starom gradu u Kovinu, mestu samo 50 kilometara udaljenom od Beograda, ali kako svojevremeno nije zamišljeno da bude turistička atrakcija, a kasnije je zapuštena, tek poslednjih godina je posetiocima interesantna “meta”. Dugačka je nešto više od 100 metara i prikazuje ceo tok Dunava kroz Srbiju, od ulivanja Tise do brane na Đerdapu. 

 

 

Napravljena je 60-tih godina prošlog veka, u doba “velikih socijalističkih akcija”, uoči izgradnje Hidroelektrane “Đerdap”, kao svojevrsna uvertira u epohalni projekat, sa namerom da se vidi kako će gradnja brane uticati na tok reke. Tačnije, projektanti su želeli da prikažu tadašnjem predsedniku Josipu Brozu kako će gradnja brane uticati na priobalje.

kovin-maketa

kovin-maket1

Pešačenje po koritu reke: Iako nije zamišljeno da bude turistička atrakcija, poslednjih godina je posetiocima interesantna “meta”. Dugačka je nešto više od 100 metara i prikazuje ceo tok Dunava kroz Srbiju

 

 

 

 

 

Napravljena je od betona, sa detaljnim proračunima gde su uvale, zavijuci, kojom brzinom se na kojim mestima “kreće” voda, kolika je gde dubina… Puštena je i voda, kako bi sve bilo što verodostojnije. Priča se da Tito nikada nije došao u Kovin i video ovu jedinstvenu, betonsku maketu oko koje je uloženo toliko truda.

kovin-maketa Dunava

kovin-maketa

 

 

 

 

 

 

 

 

Maketa je napravljena u Starom gradu, delu pod zaštitom države (bio rimsko, a potom srednjevekovno utvrđenje) jer se tu nalazio stacionar u kome je bilo smešteno stručno osoblje uključeno u izgradnju hidroelektrane. Sada se tu nalazi hotel „Grad“. Prema nekim proračunima, kada od Švarcvalda pređe 1433. kilometar, Dunav „stiže“ kod nas i tu se, kroz Srbiju „proteže“ na skoro 600 kilometara. Ceo ovaj tok prikazan je na maketi.
Ovaj raritet, inače, nije jedino što treba videti u Kovinu.

kovin-veb

kovin-veb1

 

 

 

 

 

 

 

 

Zbog dobrog položaja i pre svega, neposrednog izlaska na Dunav, mesto je imalo tu nesreću da se smenjuju razni osvajači ( Dačani, Kelti, Rimljani, Huni, Goti, Sloveni, Avari…), a sa njima i različite kulture, pa su neki tragovi sačuvani do danas. Takođe, za ljubitelje prirode, ovo je pravi raj. Teritoriji opštine pripada oko 63 odsto od ukupne površine Deliblatske peščare, odnosno oko 220 kilometara kvadratnih. Zbog načina postanka i specifičnog dinskog reljefa, retkih biljnih vrsta, očuvanih i složenih ekosistema, Peščara je skoro u celini zaštićena kao rezervat prirode.

kovin-vode

kov-plaz1

 

 

 

 

 

 

 

 

Ovo područje je veoma bogato i vodama. Osim Dunava koji prolazi kroz opštinu Kovin u dužini od 46km, tu su i prelepa jezera i bare bogate ribom, koje su takođe i stecište mnogobrojnih vrsta ptica. Samim tim, Kovin sve češće posećuju lovci I ribolovci. Po svojoj lepoti i atraktivnosti ističu se: Kraljevac, Crna bara, Provalija, Šljunkara, Dubovački rit…
Inače, samo ime Kovin prvi put se pojavljuje u zapisima 896. godine, a grad je sve do 18. veka pratila i istoimena tvrđava.

Siniša Stanimirović, specijalno za Srbinside

Postavite komentar