Kategorija Vremeplov

Povratak

povratakfeat

Povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu

Dragutin Ilić – Jejo, Domovina, kalendar za 1918. godinu, Krf

– Nemojde, valjevska podvalo, da me presecaš, kad pričam! – reče Blagoje Savatić drugu Nedeljku Timotiću i čvoknu noktom od palca po žišci, što se žagrila na maloj zemljanoj luši, koja je kupljena u Mladenovcu još u ono zlatno, srećno vreme, kada nije bilo ni pomena o velikom svetskom krvoproliću. – Ostavi nas, da dovršimo eglenu, pa posle pričaj, dokle hoćeš… Pa, eto, braćo, jest, ako Bog da, skoro ćemo mi svojim kućama. Hoćemo, Boga mi! Vidim ja, mnogo se nešto užurbali po štabu. Komandant već tri dana ne dolazi s položaja, tamo mu i ručak šalju. Pa još da znate, šta mi juče ćata napriča… a ćata zna sve!… Veli ćata: „Sad, ili nikad!“ – Kaže on: „Rusi krenuli, Englezi takođe, a Francuzi i Talijani satrli Švabu do zemlje“… Pa tu ti se umešao i Japanac, i Amerikanac, i trista još nekih naroda! Hoće, daće Bog, da se i ovo svrši jedanput, da i mi još jedanput udarimo motikama po debeloj srpskoj oranici!…

Pročitajte više

Smrtonosan telefon

telefonfeature

Brana Cvetković, 23. 6. 1906.

Već znate, da je Beograd kao u kavezu — sav je ozgo isprepletan žicama! Onaj uzvišeni patroldžija na Kapetan – Mišinom zdanju, gleda ceo Beograd kroz žice. Vidi nas kako gmižemo sasvim k’o u kavezu. Pa onda znate i to, da je većina tih žica telefonska. I Aleksandar Grehem Bel kad je 1877. godine izmislio telefon, nije ni sanjao, da će čak i Beograd da se koristi njegovim izumom. Al’ eto, Beograd se koristi njime.

Pročitajte više

Dve slike

starouzicefeature

Milan Đ. Milićević, 1895

Prva slika

Pre nekoliko godina, priča g. Đorđe Radulović, rođeni Mostarac, a danas carinik na Javoru: nekakim slučajem zapali se krov mostarskoj barutani koja se nalazi na glavi mosta, a s leve strane reke Neretve. Sve živo pobeže iz varoši u polje, bojeći se pogibije, koja mora snaći svu varoš čim vatra siđe do baruta. Sprava požarnih nije bilo. Turske vojničke starešine nisu znale šta da rade, da bi nesreću otklonile! Derviš-Paša, nastariji među njima, kose je svoje čupao što ne može da ugasi tu zloslutnu vatru.

Pročitajte više