Kategorija Sudbine

Već neko vreme po firmama se može čuti mantra da je svako zamenljiv. Većina je u to i poverovala. Da ta priča ne drži vodu, dokaz je Miodrag Jevtić (61), konobar iz „Đurđevog grada“, poslednje stare kafane na Banovom brdu, koji je prvog dana ove godine otišao u penziju.

Mnogo je napuštenih kuća u Srbiji. Nekada je u njima bilo tako živo da je prosto bilo teško pomisliti kako će jednog dana opusteti i biti predate zaboravu i propadanju. Vlasnici su iz njih odlazili u svet za boljim životom, mnogi da se nikad više ne vrate, mada ima i onih, koji se jednog dana, prezasićeni gužve i ubrzanog tempa, ipak okrenu jednostavnijem, odnosno mirnijem životu na svom ognjištu.

Ciglana, u koju je odmah po dolasku raspoređen Nebojša Poljak (63), bila je centralni objekat logora Jasenovac III, mesto gde je rad bio najteži i gde se nalazila peć za spaljivanje ljudi. Ali, Nebojšu nisu morile mračne misli; terao ih je od sebe kao dosadne mušice. Kada bi odradio što mu je traženo, izležavao se na suncu i ćaskao sa drugim logorašima da ubije vreme. Bio je prisutan i kada je ustaša Ante Vrban, koga je na filmu oživeo glumac Igor Đorđević, pucao u staricu, zbog broša koji je sakrila u marami. Dva, tri puta se, kaže, vraćala da padne kako treba.