Kategorija Zanimljivosti

Mnogo je napuštenih kuća u Srbiji. Nekada je u njima bilo tako živo da je prosto bilo teško pomisliti kako će jednog dana opusteti i biti predate zaboravu i propadanju. Vlasnici su iz njih odlazili u svet za boljim životom, mnogi da se nikad više ne vrate, mada ima i onih, koji se jednog dana, prezasićeni gužve i ubrzanog tempa, ipak okrenu jednostavnijem, odnosno mirnijem životu na svom ognjištu.

Pakao živih nije nešto što će tek nastati; ako već postoji, onda je to nešto što je tu, pakao u kojem svakodnevno živimo, koji stvaramo živeći zajedno. Postoje dva načina da se ne pati. Prvi mnogima uspeva: prihvatiti pakao i postati deo njega do te mere da ga više ne primećuješ. Drugi je rizičan i zahteva neprekidnu pažnju i učenje: usred pakla tražiti i prepoznavati ono što nije pakao, i činiti da traje, dati mu prostora.

Odlomak iz romana „Nevidljivi gradovi“, Itala Kalvina

Za Oliveru Radić iz Orahovca šaranje vaskršnjih jaja predstavlja vezu sa precima. Preko njene majke sa babom i sve tako do prvih žena mironosica koje su objavlјivale Vaskrsenje Hristovo noseći u korpi jaja koja su se pred očima onih koji su sumnjali u Vaskrsenje, obojila u crveno.